You are here

Motivacija u vreme korone, kao i u svakom teškom vremenu

Cilj mi nije da vas podsećam na pandemiju COVID-19 i bilo koji aspekt iste, već da se pozabavimo motivacijom za trening „ma kakav on bio“ u ovom vremenu. Jasno je da je bilo kakav tip treninga bolji nego se totalno „opustiti“ i prepustiti stihiji sumorne svakodnevice. Teretane su zatvorene, apeluje se da se okanemo i parkova, tako da nam ostaje prilično „skučen prostor“ bilo po pitanju rekvizita za trening sa opterećenjem ili vezano za adekvatan kardio, ali trenirati se mora i može. Sada nema prilike za selfije iz teretane, prestala je pandemija poziranja po instagramu, kao da nema više volje da se bilo šta dokazuje i pokazuje. Ovo je vreme treniranja bez marketinga, samopromocije, samohvalisanja, nešto što je nekada i sam bodibilding bio.

Dorian Jets (Dorian Yates) je uz Arnolda, Ronija, Li Hejnija, kao i Fila Hita jedan od najproslavljenijih Mistera Olimpije (šest puta uzastopno 1992-1997). Neko ko je krenuo sa dna i vinuo se u visine profesionalog bodibildinga. Obraćam pažnju na Doriana zbog njegovog nadimka „Senka“. Vrhunsko ime bodibildinga koje nikada nije skretalo pažnju na sebe bombastičnim marketingom. Njegova parola je bila – „veni, vidi, vici“ – dođoh, videh, pobedih. Nenajvljeno se pojavljivao na takmičenjima – briljirao, opet bi odlazio u anonimnost, opet se nenajvljeno pojavljivao i ubedljivo pobeđivao. Čovek iz senke koji je sve svoje konkurente na bini ostavljao u prašini. Nije se stalno slikao, nije se hvalisao ni kulinarskim umećem, ni selfijima, samo je radio na sebi i izgradio je sebe do neslućenih visina.

Budite i vi na kratko „Senka“, ne vežbate valjda samo da bi se slikali, hvalili, reklamirali? Nema treninga u teretani, nema više volje, želje, nade, vere u sebe i svoje mogućnosti – nema više slika, nema više poziranja „za lajkove“? Pobogu, jeste li vi manekenčići ili muškarci koji dižu tone gvožđa dnevno?

Sve ovo će proći pre ili kasnije, ovo vreme shvatimo kao izazov iz koga možemo izaći još jači nego što smo bili, spremniji da se posle „završetka“ restriktivnih mera vratimo redovnom treningu, željni napretka koji sasvim sigurno neće izostati ako svoje telo nismo zapostavili!

Da, čak i ovom vremenu moramo paziti na ishranu. To je svakako ostvarivo i moguće! Nema prejedanja „na nervnoj bazi“, po onom principu da je hrana ostala jedino zadovoljstvo. Policijski čas ne traje svaki dan 24h, zato iskoristimo to vreme i da se prošetamo, eventaulno pomognemo nekome volontirajući i sl. Višak energije iskoristite i na društveno-koristan način. Okanite se politike i politizacije svega, ljudski je pomoći starijima, nemoćnima i svima onima koje je ovo vreme najviše pogodilo – „budimo ljudi….“.

Teretana svakako nudi mnoge prednosti u pogledu varijacija uglova iz kojih možemo pogoditi željeni mišić, ali nas nekada vreme bez teretane može otrezniti da poslušamo svoje telo, da se oporavimo od povreda kojih nismo bili svesni, hm, namerno ili slučajno.

Svako „krizno vreme“ može da probudi ono najbolje ili najgore u nama! Nemojte se predavati! Nemojte potpasti pod uticaj onih koji ismevaju vaše napore da ostanete „u formi“. Nije sramota vežbati u kući, puniti plastične flaše peskom, improvizovati na sve moguće načine, sramota je predati se i umesto jednog koraka unazad otići kilometrima „bliže porazu“, samo zato što ste dozvolili da vas savlada panika, sujeta i lenjost. Pobednik je onaj koji veruje u pobedu i nikada ne odustaje!

 

Foto:Wikimedia,

 

Slaviša Stojić
Lekar - savetnik za ishranu