You are here

Neprijatnosti atletskog stopala

Svi znamo koliko gljivične infekcije mogu biti uporne i teške za lečenje, pogotovo kada se nalaze na mestima koja su uglavnom pokrivena odećom ili obućom. Gljivična infekcija (tinea pedis) koja se najčešće javlja između nožnih prstiju, uzrok je nesnosnog svraba. Naziva se i atletsko stopalo zato što se najčešće javlja kod sportista i ljudi koji veći deo dana provode u sportskoj obući koja pogoduje nastanku infekcije. Vlažna stopala pogoduju opstanku gljivične infekcije, i zbog toga su one jako teške za lečenje. Na koži oštećenoj gljivicama mogu se namnožiti bakterije, pogoršati simptomi i otežati lečenje.

Gljivične infekcije stopala su veoma česte, pogotovo kod muškaraca. Oboljenje se najčešće dobija od drugih u vlažnim sredinama ako se hoda bos po mokrom podu (npr. oko bazena). Takođe se dobija ako se nosi tuđa obuća, i preneti korišćenjem sredstava za ličnu higijenu inficirane osobe. Atletsko stopalo je češće kod ljudi čija se stopala pojačano znoje. Mnogi imaju infekciju bez ikakvih tegoba (asimptomatska infekcija).

Infekcija je najčešće lokalizovana između prstiju stopala, ali se može proširiti na tabane i nožne nokte, ukoliko se lečenju ne pristupi na vreme. Dodirom sama osoba može proširiti infekciju i na druge delove tela.

Oblici i tipovi oboljenja

Gljivičnu infekciju stopala prati svrab, peckanje ili bockanje. Sa širenjem infekcije ove tegobe postaju još izraženije. Promene mogu različito da izgledaju. Česta lokalizacija infekcije je između prstiju, i to najviše oko malog i domalog (taj oblik infekcije se zove interdigitalni). Na koži postoje pukotine (tzv. ragade), nekada i mehurići (bule) koji pucaju. Kasnije, zbog oštećenja koža dobija beličast izgled. Nekada se javlja i bol. Promena je uvek sa donje (tabanske) strane stopala, nikada odozgo, obično nije simetrična. Može spontano da se povuče ili da traje godinama.

Nekada su promene lokalizovane na srednjem delu stopala (svod stopala) u vidu grupisanih mehurića (ovaj oblik infekcije se naziva vezikulobulozni ili dishidrotični). Nakon pucanja mehurića dolazi do ljuštenja kože. Infekcija se nikada ne širi na celo stopalo. Tegobe su izraženije leti.

Nekada se gljivična infekcija javlja na stopalima obostrano u vidu krpičastog ljuštenja kože (to je hiperkeratotični oblik infekcije). Koža je suva, zadebljala, smanjene elastičnosti i na njoj se javljaju bolne pukotine (ragade). Bolest ima hroničan tok. Često su zahvaćeni i nokti. Nokat zahvaćen gljivičnom infekcijom postaje žut ili smeđ, zadebljao, nekada sa belim pegama. Ispod njega se nakupljaju izumrle ćelije, koje imaju izuzetno neprijatan miris. Kod sva tri oblika oboljenja može se javiti bakterijska superinfekcija.

Dijagnoza se postavlja na osnovu izgleda stopala. Nekada je potrebno uzimanje uzorka kože ili strugotine nokta koje se posmatraju pod mikroskopom i izoluje izazivač bolesti.

Kako tretirati i lečiti ovaj problem?

Bolest se leči antimikoticima u obliku krema ili rastvora. Koriste se jednom ili dva puta dnevno u trajanju 4 do 5 nedelja. Kod oblika sa suvom kožom duže tj. 6 do 8 nedelja. Kod ovog oblika je potrebno i sistemsko lečenje tj. antimikotici u obliku tableta. U svakom slučaju lečenje mora da traje još 2 nedelje posle izlečenja (gubitka promene). Kod infekcije između prstiju, važno je razdvojiti ih gazom. U svim slučajevima je bitno da stopala budu suva. Ako se nadoveže bakterijska infekcija koriste se i antibiotici.

Preventiva je najbitnija karika

Stopala treba prati najmanje jednom dnevno sapunom i toplom vodom. Nakon pranja ih dobro osušiti. Dobro je tokom dana par puta izuti cipele i čarape i držati noge na vazduhu. Nositi pamučne ili vunene čarape, i često ih menjati. Izbegavati gumenu i drugu obuću u kojoj se noge znoje. Obuću, posebno sportsku često čistiti, sušiti i posipati antimikotičnim ili neutralnim puderom. Ne nositi tuđe cipele i čarape. Ne hodati bos na bazenu i sličnim vlažnim mestima kao što je kupaonica u teretani.

 

 

Literatura:

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/athletes-foot/symptoms-causes/syc-20353841

https://www.medicinenet.com/athletes_foot/article.htm#athlete#39s_foot_facts

Ilkit MDurdu M (2015). Tinea pedis: the etiology and global epidemiology of a common fungal infection. Crit Rev Microbiol.41(3):374-88. doi: 10.3109/1040841X.2013.856853. Epub 2014 Feb 4.

 

Foto: Wikimedia, PxHere, PxHere

Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede