Epifiza ili pinealna žlezda (lat. Glandula pinealis) je mala žlezda u mozgu, koja se nalazi između moždanih hemisfera. Kod čoveka ova žlezda je veličine zrna graška. Krajem pedesetih godina prošlog veka je otkrivena funkcija ove žlezde. Aaron Lerner sa američkog univerziteta Yale uspeo je 1958. godine da izoluje i identifikuje hormon epifize - MELATONIN i otkrije njegovu ulogu u regulisanju ritma budnost/spavanje.
Mnogo je činjenica koje govore u prilog suplementacije melatoninom, pogotovu kod starijih osoba, gde postoje rezultati pojedinih istraživanja koji ukazuju na to da melatonin može smanjiti stepen neurodegenerativnih promena u starijem dobu, a i usporiti napredovanje Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Naravno, tu su i tvrdnje da melatonin pozitivno utiče na raspoloženje, kardio-vaskularno zdravlje, borbu protiv stresa, svrsishodniji imuni odgovor, sindrom hroničnog umora, a svakako da garantovano može pomoći kod osoba koje pate od nesanice, putnika koji menjaju vremenske zone( jet-lag), za noćne radnike koji spavaju preko dana( smenski rad), zaposlene koji su pod velikim stresom, kao i za sportiste kojima je zdrav i okrepljujuć san preduslov uspeha.
Postoje čak i preporuke za doziranje, koje u zavisnosti od stanja, tj. bolesti mogu ići čak i do 40 mg dnevno, a nekada i više( Mayo clinic). Što se tiče predloga oko dužine uzimanja i tu ima zanimljivih preporuka, od 2 nedelje do 2 godine u zavisnosti od „težine tegoba“. Mnogi melatonin predstavljaju i kao univerzalni antioksidans i borac protiv kancera. Ali bilo kako bilo detaljnija istraživanja na temu melatonina su neophodna.
I za melatonin ma kako magičan bio važi čuveno pravilo farmakologije – RAZLIKA IZMEĐU LEKA I OTROVA JE DOZA( a bogme i dužina uzimanja). Zanimljivo je da neki „savremeni pshijatri“ koriste melatonin u cilju „skidanja sa benzodiazepina“( lekovi sa „zepam“ vokacijom), što je svakako logično, jer mnogi ljudi u cilju rešavanja problema nesanice posežu sa „zepamima“ ne bi li rešili problem, i eto začaranog kruga zavisnosti. Ok, ali melatonin ne izaziva zavisnost? Hm, da li tako možda „gasimo“ prirodnu produkciju istog? Ili je možda samo po prestanku uzimanja potrebno uspostaviti normalnu higijenu spavanja i izloženosti svetlu, tj. tami da bi se sve vratilo u normalu?
Ajmo onako najosnovnije o mogućim neželjenim efektima upotrebe melatonina…
-
Mamurluk ili „jutarnja dremljivost“
Svako ko je uzimao melatonin dobro je upoznat sa ovim neželjenim efektom upotrebe melatonina. Ovaj neželjeni efekat se može izbeći uzimanjem manje doze melatonina, a jako je bitno da u tim situacijama treba izbeći vožnju ili slične aktivnosti kojima možemo ugroziti i sebe i druge. Pomenuti simptom je pogotovu izražen kod „time release“ formulacija. Obično pomenuti simptomi nestaju 2-3 sata po buđenju, a kod „osetljivih“ mogu da traju i duže( „dnevna dremljivost“).
-
Promena „sna“
Da, melatonin vam može pomoći da brže utonete u san, ali ima sugestija da melatonin utiče direktno na REM fazu spavanja – tako da su mogući kranje „živopisni snovi“, pojava noćnih mora, a i somabulizam( mesečarenje). Simptomi „mesečarenja“ se čak mogu i pogoršati.
-
Uticaj na sekreciju hormona
Melatonin utiče i na sekreciju gonadotropina( LH, FSH) kod oba pola, kao i prolaktina, kortizola, kao i hormona štitne žlezde. Tako da bi suplemente melatonina trebalo izbegavati kod dece i adolescenata, kao i u trudnoći.
-
Interakcije sa lekovima
U prvom planu su lekovi za krvni pritisak – beta-blokatori, ACE-inhibitori, lekovi koji utiču na zgrušvanje krvi( heparin, varfarin), imunosupresivni lekovi, nestreoidni anti-inflamatorni lekovi( NSAIL), anestetici…
Savet za kraj
Sve u svemu, preporuka autora bi bila da melatonin koristite oprezno i odmereno. To nisu magične „pilule za lilule“, već „hormon“ koji morate koristiti pažljivo. Ako se opredelite za melatonin krenite sa najmanjom dozom, oko 1 mg, ne uzimajte ga duže od 8 nedelja, idealno 2-4 nedelje. Ali pre nego i pomislite na melatonin razmislite o higijeni spavanja…da li možete da ustalite vreme odlaska na spavanje( da ne zamenite dan za noć)? Da li umete da se opustite? Da li umete da uživate u tišini?
