Došlo je proleće, svi su izašli napolje, u prirodu. Sve je veća zastupljenost arobnih sportova na otvorenom, u odnosu na zimski period koji je više anaerobno orijentisan. Važno mesto u treningu, regulaciji telesne masnoće, kilaže, skidanju masnih naslaga, zatezanju tela i unapredjenju zdravlja uopšte je kardio aerobni trening. Najčešće primenjivana aerobna aktivnost je trčanje. Kad se krene sa trčanjem posle perioda mirovanja ili neke druge sportske aktivnosti koja je praktikovana u zimskom periodu javljaju se i odredjeni problemi... Različiti su uzroci nastanka povreda pri trčanju. Povrede mogu biti vezana za koleno, stopalo, potkolenicu ili kuk...
Unutrašnji uzroci (sportista) - deformiteti stopala stvaraju poremećaj biomehanike pri kretanju što rezultira povećanim opterećenjem Ahilove tetive (udubljeno stopalo, ravna stopala, smanjena fleksibilnost mišića gastroknemiusa, takozvana O kolena), bolovi u kolenu i čašici (nestabilnost čašice, slabost kvadricepsa mišića, X noge), bolovi u potkolenici (ravna stopala, valgus stopala-gaženje na spolja).
Spoljašnji uzroci (uslovi treninga) – neadekvatna sportska obuća (istrošena ili neprimerena vrsti sporta), nepravilna podloga (previše tvrda ili neravna), česte promene podloge i nepravilno doziranje treninga (nagla forsiranja intenziteta i obima treninga, nedovoljno odmora izmedju trening sesija).
Bolni sindrom čašice kolena PFPS - nastaje kao posledica nepravilnog kretanja čašice pri pokretima savijanja i opružanja kolena. Ovi pokreti dovode do oštećenja hrskavice čašice, kao i okolnih struktura, što rezultira osećajem bola. Ova povreda je povezana sa intenzivnim bavljenjem sportom, a posebno je karakteristična za devojke u periodu adolescencije.
Pri pokretima savijanja i opružanja kolena, veći broj struktura u zglobu kolena učestvuje u stabilizaciji čašice i odgovorno je za njenu pravilnu poziciji pri kretanju. Za stabilizaciju čašice najvažnija je snaga kvadricepsa, posebno medijalnog vastusa. Svojom kontrakcijom ovaj mišić direktno kontroliše kretanje čašice. Snaga i fleksibilnost mišića rotatora kuka je takodje važna. Rotatori zgloba kuka kontrolišu pokrete butne kosti, a preko nje utiču na pravilan položaj čašice kolena. Ne treba zanemariti ni ulogu stopala u pokretima u zglobu kolena. Stopalo predstavlja oslonac noge na podlozi, a promena položaja stopala menja položaj struktura u zglobu kolena i kuka. Izražena pronacija (uvrtanje) stopala dovodi do nepravilnog kretanja čašice.
Tegobe koje sportista ima: bol u prednjem delu kolena, u predelu čašice kolena, osetljivost na unutrašnjoj strani čašice, otok kolena koji se javlja posle aktivnosti, bol se pogoršava pri hodu uzbrdo ili nizbrdo (stepenice), pucketanje pri pokretima kolena, duže sedenje sa savijenim nogama izaziva bol.
Sindrom trenja iliotibijalne trake (ITBS) - iliotibijalna traka je zadebljali produžetak široke fascije, koja polazi od karlice do spoljašnje strane potkolenice, pruža se celom dužinom spoljašnje strane natkolenice. Prilikom pokreta savijanja/opružanja u zglobu kolena, traka se pomera preko epikondila butne kosti i stvara se trenje izmedju strukture trake i kosti. Povećan rizik za nastanak ovog sindroma postoji kod svih sportova gde postoji veliki broj ponavljanih fleksija/ekstenzija u zglobu kolena, posebno kada je udruženo sa zatezanjem iliotibijalne trake.
Simptomi: bol u predelu spoljašnjeg epikondila butne kosti, iznad linije zgloba kolena. Bol nije precizno lokalizovan u jednoj tačci, a postoji bolna osetljivost na pritisak u predelu spoljašnjeg epikondila butne kosti. Sportisti se žale na stalan bol koji traje nekoliko meseci, a fizička aktivnost pojačava tegobe. Bol se naglašeno pojačava kada se optereti noga punom težinom u fleksiji kolena 30-40 stepeni. Takodje, može biti prisutno preskaknje iliotibijalne trake preko spoljašnjeg epikondila butne kosti, pri savijanju-opružanju potkolenice na 30-40 stepeni.
Trenje iliotibijalne trake se može javiti i u predelu kuka sa spoljašnje strane. Mehanizam nastanka je isti, dolazi do trenja preko koštanog ispupčenja na butnoj kosti koji se zove veliki trohanter.
Trkačka potkolenica (shin splits) - Pojava bola u području potkolenice pri bavljenju fizičkim aktivnostima (posebno trčanje i sportovi sa trčanjem) poznata je pod zajedničkim nazivom sindrom trkačke potkolenice (shin splints).
Trkačka potkolenica pojavljuje se najpre kod trkača i hodača, ali i kod svih drugih sportista i rekreativaca uključenih u sportove s trčanjem.
Glavni uzroci sindroma trkačke potolenice su:
-
Sindrom fascijalnog prostora (compartmet syndorme)
-
Periostitis tibije
-
Sindrom m. Tibialis posteriora.
Sindrom m. tibialis posteriora Osetljivost i često palpabilni otok su prisutni duž zadnje unutrašnje strane potkolenice. Sportista ima zategnut list i-ili izraženu pronaciju stopala. Pacijent sa tendinitisom m.tibialisa posteriora ima osetljivost duž same tetive, iza unutrašnje strane skočnog zgloba.
Kompartment sindrom potkolenice Sportista ima bol pri aktivnosti. Bol prestaje nakon dva-tri minuta po prestanku aktivnosti. Ipak, blag do umeren bol može postojati satima, osećanje slično nakupljanju mlečne kiseline u mišićima, simptimi su često obostrani. Sportista sa prednjim kompartment sindromom u naporu može primetiti promenu u načinu trčanja nakon što bol počne, a može da dovede i do padanja stopala prilikom trčanja.
Periostitis tibiae Taj naziv sportisti i treneri često upotrebljavaju pri pojavi simptoma trkačke potkolenice i to bez obzira na stvarni uzrok nastanka. Medjutim, pod tim nazivom treba razumeti nadražaj pokosnice (periosta) na prednjoj strani tibije desetak centimetara iznad gornjeg nožnog zgloba u dužini od 5 do 10 centimetara. Pojava bola i razvoj sindroma sličan je kao u slučaju sindroma m.tibijalis posteriora, a najčešće se pojavljuje kod trkača na duge staze i onih koji trče po tvrdoj podlozi, npr asfaltu. Pri kliničkom pregledu nalazi se da postoji osetljivost na pritisak tik ispod kože na prednjoj strani tibije, a često se može osetiti i lagani otok i zadebljanje iznad kosti.
Povrede Ahilove tetive - Oboljenja Ahilove tetive se javljaju u sportovima sa dosta trčanja i čestim ponavljanim skokovima (fudbal, ragbi, rukomet košarka) ili tokom intenzivnih treninga u pripremnom periodu. Tendinopatije pripadaju grupi sindroma prenaprezanja, odnosno posledica su nesrazmere izmedju trenažnih opterećenja i perioda odmora izmedju treninga.
Uzroci nastanka tendinopatija Ahilove tetive mogu biti vezani za sportistu ili za uslove treninga.
Sportista se žali na postepen nastanak tegoba u predelu Ahilove tetive – bolovi koji se javljaju na početku fizičke aktivnosti i smanjuju se tokom treninga, jutarnja ukočenost i bolovi u predelu tetive koji nestaju nakon nekoliko koraka, ponekad se javlja i osećaj škripanja u predelu tetive. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka o početku bolesti i karakteristikama tegoba koje sportista oseća, kao i pregledom sportiste. Lokalno postoji otok tetive ili okolnog tkiva, osetljivost na dodir, čvorići u tetivi ili škripanje oko tetive pri pokretima stopala.
Smanjenje bola i upalne reakcije:
-
Prekid aktivnosti koje izazivaju bol.
-
Primena krioterapije lokalno (hladjenje mesta bola – hladni oblog ili gel ice power, kesa sa ledom, hladno pakovanje). Krioterapija se primenjuje po 15min na svaka 2 sata, dva dana.
-
Kompresija u kombinaciji sa krioterapijom smanuje otok. Kompresivna bandaža primenjuje se nakon krioterapije.
-
Primena tejping procedura (taping, kineziotaping) može imati brz efekat u cilju smanjenja tegoba. Postavljanjem tejpinga smanjuje se pritisak i bol.
Važno je krenuti sa trčanjem lagano, polako povećavati deonice, dobro se zagrejati i veoma važno obavezno i temeljno se istegnuti posle trčanja. Istezanje treba posvetiti mišićima potkolenice (gastroknemijus i prednji deo potkolenice), mišići kvadriceps i zadnja loža, primicači i odmicači noge.
