You are here

Povrede oka

Ljudsko oko je najsofisticiraniji organ u ljudskom telu, predstavlja „prozor“ kroz koji vidimo svet, jer se preko oka prima približno 90% svih utisaka, a preko ostalih čulnih organa svega 10%. Zdravo ljudsko oko obezbedjuje bolji vid i omogućava energičniji i aktivniji životni stil.

Oko je parni čulni organ. Sastoji se iz očne jabučice, očnog živca i pomoćnih struktura. Očna jabučica je smeštena u očnoj duplji i sa svih strana je zaštićena kostima lobanje osim sa prednje. Spreda, jedinu zaštitu otvorenom oku koje gleda pruža suzni film i očni kapci.

Organ čula vida je smešten u očnoj duplji. Spoljašnji deo oka čine beonjača i dužica.

Unutrašnji deo oka čine: očno sočivo, konjunktiva, očni živac, rožnjača i mrežnjača. Do 13 godine oči dostižu svoju punu veličinu. Tipično ljudsko oko ima prečnik 24 mm, zapreminu od 6 kubnih centimetara i masu od 7,5 grama. Svako oko pokreće po tri para očnih mišića: dva para ravnih, i jedan par kosih mišića.

Optički sistem predstavlja složen sistem koji nam omogućava vid. Sistem vida sakuplja svetlosne zrake iz okruženja i tako počinje proces prelamanja svetlosnih zraka kroz ljudsko oko. Svetlosni zraci se prelamaju kroz ljudsko oko, putem složenog dioptričkog sistema, prozirnih optičkih medija, rožnjače, očnog sočiva, staklastog tela, dopiru do neuroretinalnih elemenata retine, uz sadejstvo složenih hemijskih procesa i bioelektričnog potencijala do kore velikog mozga, u kojem se nalazi kortikalni vidni centar. Ovaj proces ljudskog oka omogućava nam da vidimo. Ljudsko oko može da registruje deo elektromagnetskog spektra talasne dužine od 400 do 700 nanometara.

Problemi sa vidom direktno utiču na kvalitet života.

Oko može biti povređeno udarcem tupim predmetom, oštrim stranim telom (najčešće povređena vežnjača ili rožnjača) ili može nastati probojna (perforativna) rana oka. Nisu retke povrede hemijskim sredstvima, toplotom i ultraljubičastim zracima. Sve povrede oka su potencijalno opasne u prvom redu zbog smanjenja ili gubitka vida. Probojna rana oka može da razdere očnu jabučicu i da dovede, pored krvarenja, i do izlivanja čistog tečnog sadržaja- očne vodice. U tom slučaju bitno je hirurški intervenisati unutar 6-12 sati od vremena nanošenja povrede.

Najčešće povrede se događaju sportistima, ili u kućnim aktivnostima, takođe, deca su podložna čestim povredama oka.

Sve povrede možemo podeliti u dve grupe: površinske i duboke.

Povreda oka koja je uzrokovana stranim telom (prašina, pesak ili sl.) je specifična, i jako neprijatna, oko se grčevito zatvori i suzi. Izvor ovakve vrste povrede mogu biti i kontaktna sočiva, ukoliko su loše postavljena ili ako su predugo ostavljena u oku.
Duboke povrede oka nastaju grubim udarcem i često mogu izazvati krvarenje. Dosta su opasnije i mogu izazvati veće povrede na oku nego površinske.

Izloženost velikoj vrućini ili hemikalijama uzrokuje brzo zatvaranje očnih kapka kako bi se oko zaštitilo, i tada najčešće stradaju kapci.

Znaci prepoznavanja povreda oka:

- jak bol u povređenom oku sa zatvaranjem očnih kapaka

- vidljiva rana

- zakrvavljenost povređenog oka bez vidljive rane

- delimičan ili potpun gubitak vida

- izlivanje krvi ili bistre tečnosti (očne vodice) iz rane

Mere prve pomoći:

- položite povređenog na leđa. Držite mu glavu da je ne bi pomerao. Upozoriti povređenog da ne pomera obe očne jabučice (zdravu i povređenu) kako ne bi dolazilo do daljeg oštećenja

- jako je bitno ne trljati oko jer se tada strano telo još više zabada u tkivo i izaziva sve jači bol

- Pokriti povređeno oko sterilnom gazom i labavo previti zavojem

- Pri povredi oka kaustičnim materijama presudno je, u okviru prve pomoći, obilno isprati oko velikim količinama čiste vode, najbolje ispod česme tekućom hladnom vodom, glavom nagnutom na stranu povređenog oka najmanje 20 minuta. Pri povređivanju hemijskim sredstvima bolje je ostaviti oko nezavijeno da bi suze mogle ispirati oko tokom transportovanja do bolnice

- nije dozvoljeno odstranjivati zabodeno strano telo koje je izazvalo povredu.

 

Foto: flickr.com, pixabay, pixabay 

 

 

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede