Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija. Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države. Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje računanje vremena, a ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta. Kod nas je letnje vreme počelo da se računa 27. marta 1983. godine, na osnovu odluke vlade tadašnje Jugoslavije.
Istraživači hronobiologije vodećih evropskih univerziteta sastavili su zajedničku izjavu o uticaju letnjeg i zimskog računanja vremena na način života i zdravlja. Prema istraživanju objavljenom 2014. godine, promena dnevnog ritma takođe značajno negativno utiče na akademske rezultate.
Efekti menjanje sata na naše telo
Prema stručnom mišljenju iznetom u istraživanju iz 2014. godine, promena sata ima štetne fiziološke efekte za većinu, jer zbog vremena koje sat pokazuje leti nije u savršenoj harmoniji sa ritmom promene uslova prirodnog osvetljenja. Prema istraživačima, letnje računanje vremena povećava društveni džet lag, jer prema našem biološkom satu ne bismo ustajali i išli u krevet u vreme koje zahteva prelazak na letnje računanje vremena.
Naš biološki sat je odgovoran za vremensku optimalizaciju metaboličkih procesa i utiče na regulaciju kardiovaskularnog i imunog sistema, ali ne može da se prilagodi veštačkoj promeni sata, pa je zbog letnjeg računanja vremena naš društveni džet lag u proseku jedan sat duže u periodu od sedam meseci, ističe se u rezoluciji.
Pored gore opisanih zdravstvenih rizika, promena sata ima dokazane kratkoročne štetne efekte: na primer, u danima nakon promene, saobraćajne nesreće su češće i stopa srčanih udara se povećava.
Kada sat pomerimo tačno jedan sat unapred to znači da ako ustanemo u sedam sati prema satu i pre i posle promene vremena, zapravo ustajemo jedan sat ranije (u šest sati) nego prethodnog dana. U ovom trenutku proizvodnja melatonina još nije završena, a nivo glukokortikoida je i dalje nizak. Nivo šećera u krvi je i dalje odgovarajući za vreme spavanja. Drugim rečima, nedostaje nam propušteni sat sna. Umorni smo, rastrojeni i depresivni. S druge strane, uveče se osećamo veoma spremni i budni, jer naš unutrašnji sat dobro zna da je zapravo deset sati kada sat već pokazuje 11.
Organizmu je obično potrebno 4-14 dana da se navikne na promenu, ali za decu, starije i pacijente adaptacija može biti još duža i teža.
Šta možemo učiniti da ublažimo negativne efekte promene sata?
Negativni efekti se mogu izbeći ako postepeno menjamo vreme obroka, ustajanja i odlaska u krevet, donoseći ih uvek samo 15 minuta ranije. Ako krenemo unapred (nekoliko dana pre promene vremena), tranzicija će biti manje zahtevna i podnošljivija.
Nemojte odmah posezati za tabletama za spavanje, već pokušajte da pronađete nežnije rešenje! Pijmo lekoviti čaj, napravimo toplu kupku za stopala. Isparite eterična ulja koja nam pomažu da se opustimo.
Vežbajte svaki dan, ali pazite da prođe najmanje 4 sata između večernjeg odlaska na spavanje po novom proračunu vremena i završetka sporta! Redovno vežbanje pomaže da se oslobodite stresa i da budete fizički umorni uveče.
U dve nedelje nakon promene sata budite posebno oprezni i obazrivi u saobraćaju, jer ovi dani posebno opterećuju vaše telo. Hajde da uvedemo više pauza na našem radnom mestu.
Ako je moguće, provedite najmanje pola sata na otvorenom tokom dana!
Za vreme trajanja tranzicije – 5-10 dana – odustanimo od popodnevnog spavanja, čak i ako smo umorni! Na ovaj način se unutrašnji sat lakše podešava, a noću ćemo bolje spavati.
Isto tako je i kod vraćanja kazaljki za jedan sat unazad. Onda kada ustajemo ujutru u 7 to je već 8 sati ,kada već moramo biti na poslu a uveče 11 sati kada bismo trebali spavati je tek 10 sati.Opet će nam trebati od 4-14 dana da se priviknemo na novi ritam.Zato budimo pažljiviji, strpljiviji i obazriviji u ovom periodu.
Isto tako i pristup treninga u ovih par dana treba da nam je drugačiji,jer zbog pomenutih promena nećemo biti u stanju da postižemo svoje maximume,tako da izbegavajte extremno težak trening u tom periodu.
