You are here

Prelomi lopatice u sportu

Fraktura lopatice je retka kod sportista, ali je sa potencijalno ozbiljnim posledicama. Većina preloma lopatice u ljudskom telu nastaje kao rezultat visokoenergetskog udara, kao što je saobraćajna nesreća. Prelomi lopatice predstavljaju samo 1% svih fraktura verovatno zbog relativno duboke lokacije u telu i okolne muskulature. Kada je u pitanju sport, fraktura lopatice je zaista veoma retka.

Visokorizični sportovi

Kao što se moglo očekivati, igrači u sportovima koji uključuju sudare - bilo slučajne ili namerne - kao što su ragbi, američki fudbal i rukomet imaju povećan rizik od preloma lopatice. Profesionalni ragbi igrači mogu biti posebno ugroženi jer trpe česte visokoenergetske sudare.

Čest je prelom lopatice udružen sa povredama ramena. Sportisti koji učestvuju u američkom fudbalu, rvanju i skijanju na vodi imaju tendenciju da zadobiju povrede kao rezultat nasilnih rotacionih pokreta. Nasuprot tome, povrede u hokeju na ledu, boksu i badmintonu se dešavaju usled nasilnih pokreta.

Tipični simptomi i znaci usled frakture skapule su:

  • Iznenadni početak bola, obično lokalizovan preko lopatice ili na vrhu ramena – ali koji takođe može biti difuzan – i koji se vremenom pogoršava.

  • Bol koji se pogoršava pomeranjem ruke ili dubokim udisanjem.

  • Bol koji je jak kada se pokuša da se podigne ruku iznad glave.

  • Jako ograničen opseg pokreta, posebno abdukcija.

  • Osećaj škrguta u predelu lopatice tokom kretanja.

  • Otok, osetljivost i modrice u gornjem delu lopatice ili na vrhu ramena koji prekriva korakoidni i akromioni proces.

  • Gledano sa strane, malo spljošten ili deformisan izgled u poređenju sa neoštećenom stranom.

  • Prethodna povreda ramena je značajan faktor rizika za dalje povredu lopatice.

Terapija

Konzervativno lečenje je dovoljno za mnoge prelome tela lopatice. Izuetno su retki (gotovo da se mogu nabrojati samo par njih) slučajevi gde je nakon ovakvih preloma bila potrebna hiruška intervencija. Većinom terapija uključuje samo mirovanje. Zahvaljujući debeloj, snažnoj podršci koju pruža okolna mišićna masa, ovo je često sasvim dovoljno za oporavak. Zglob ramena i lopatica se imobilišu i u početku je potrebno mirovanje. Vremenom se uvode vežbe sa minimalnim pokretima koje se postepeno pojačavaju do mogućnosti izvođenja punog obima pokreta u ramenom zglobu i lopatici.

Galerija: 
dr Anita Mrdaković
dr medicine