You are here

Prevencija sportskih povreda

Pod sportskom povredom podrazumevamo svaku povredu vezanu za sport i fizičku aktivnost koja dovodi do prestanka aktivnosti i takmičenja i zahteva medicinsko lečenje. Najčešće je reč o povredama mišićnoskeletnog sistema (kosti, ligamenti, zglobovi, tetive i mišići). Lečenje sportskih povreda je kompleksan proces koji obuhvata kontrolu bola i zapaljenja, održavanje ili povećanje obima pokreta, obnavljanje i povećanje snage, obnavljanje neuromišićne kontrole, održavanje kardiorespiratorne kondicije. Bitan je brz i bezbedan povratak sportiste treningu i takmičenju. Još bitniji segment jeste prevencija ponovnih povreda.

Pod prevencijom podrazumevamo skup aktivnosti koje se preduzimaju u cilju smanjenja učestalosti i rizika od pojave povreda nastalih za vreme sportskih aktivnosti. Faktori rizika mogu biti unutrašnji ili endogeni (loš nutritivni status, prethodne povrede, urođene anomalije i bolesti) i spoljašnji ili egzogeni (neadekvatna sportska oprema, nepravilan trening, nepogodni uslovi ambijenta). Redukcija faktora rizika smanjuje učestalost sportskih povreda za 15 do 50%.

Za učinak sportiste važne su sledeće aktivnosti:

Spavanje. Ima vodeću i nezamenljivu ulogu, jer je neophodno za održavanje metaboličko-kalorijske ravnoteže, toplotne ravnoteže, odmora i kompetentnosti imunskog sistema. U okviru cirkadijalnog ritma organizam prolazi kroz razne faze, ali ono što je posebno važno jeste vreme lučenja hormona, pokazujući različite dnevne, pa i mesečne cikluse (menstrualni). Hormon rasta se luči nešto posle ponoći, adrenokortikotropni hormon (ACTH) oko 6h ujutru, a sat ranije i kortizol. Za sportistu je neophodno da ima minimum bar 8 sati sna, a vreme odlaska na spavanje ne bi trebalo da bude posle 23h.

Psihološka priprema. Gubitak volje, nemogućnost koncentracije, gubitak samokontrole, istrajnost, odgovornost prema sebi i kolegama u timu, samo su neki od parametara koji bitno utiču na ostvarivanje rezultata kao najbitnijeg segmenta i obeležja karijere. Od velikog značaja je da sportista u svom timu ima i psihologa, koji zajedno sa lekarom vrši psihološku pripremu, analizu trenutne forme i pripremu za buduća takmičenja.

Treninzi. Tkivo koje nije zagrejano poboljšanjem cirkulacije i izduženo postepenim istezanjem nedovoljno je savitljivo što je glavni razlog pojave akutnih povreda. S obzirom da dobra priprema poboljšava i sportski nastup, svaki trening bi trebalo da se sastoji od uvodnog dela (zagrevanja i dinamičkog istezanja), glavnog dela i završetka treninga (hlađenja i statičkog istezanja). Cilj uvodnog dela je da se pokrene cirkulacija, podigne temperatura mišića na radnu, i pokrenu mehanizmi za adekvatan nivo potrošnje kiseonika. Prilikom istezanja važno je da sportista izvodi pune amplitude pokreta, bez naglih trzaja. Glavni deo treninga je specifičan za dati sport. Statičko istezanje na kraju treninga ne bi trebalo da traje duže od 15 minuta. Međutim, često se ovaj segment treninga preskače ili skraćuje. Vremenski period trajanja treninga ne bi trebalo da prelazi 1.5 h, različitih intenziteta po danima, a trebalo bi da postoje i dani odmora.

Ishrana. Mišić koji nije dovoljno prokrvljen i oksigenisan lakše biva povređen. Takođe, od vrste sporta zavisi količina energije koju sportista treba da nadoknadi nakon svakog treninga i takmičenja. Zbog toga, vreme buđenja i zakazan trening bi trebalo da odrede količinu i sastav hrane, kao i vreme obroka. Hidratacija uz ishranu čini važnu kariku, zbog toga nadoknada tečnosti treba da prati dinamiku vežbanja jer sportista ne bi trebalo da oseća žeđ ni na treningu ni na takmičenju.

Oporavak. Važan je koliko i sam trening jer, u zavisnosti od toga koliko je sportista bio odmoran kada je došao na trening direktno se povećava ili smanjuje incidencija povrede. Neke od metoda oporavka su: masaža, aktivni oporavak, regenerativni trening, krioterapija, kontrastne kupke, hiperbarične komore, kompresivne čarape, steznici, istezanje, spavanje, rehidratacija, suplementi itd. Ako sportista nema izbalansiran odnos aktivnosti i odmora ulazi u fazu pretreniranosti.

 

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede