You are here

Ravna stopala - uzrok sportskih povreda

Stopalo gradi 26 kostiju, koje su podeljene u tri grupe: kosti nožja, kosti donožja i kosti nožnih prstiju. Stopalo trpi težinu celog tela. Ono ima oblik lučne poluge sa dva kraka kojima podiže i odbacuje telo pri hodu, trčanju i skakanju. Na donjoj strani stopala se nalazi uzdužni svod koga grade kosti stopala i zglobne veze između njih. On štiti mišiće, tetive, krvne sudove i nerve koji se anatomski nalaze na plantarnoj (donjoj) strani stopala da ne budu prignječeni uz podlogu. Sa dorzalne (gornje) strane stopala nalaze se prednji i zadnji poprečni svod. Pravilan oblik i funkcija stopala direktno zavise od pravilno građene koštane strukture i dobrog balansa snage mišića koji učestvuju u stajanju i hodu. Kao posledica narušavanje te ravnoteže dolazi do spuštanja svodova.

Ravna stopala su jedna od najčešćih anatomskih anomalija donjih ekstremiteta. Mogu da budu urođena i stečena. Urođeno ravno stopalo je redak i ozbiljan deformitet kao posledica promenjenog položaja skočne kosti.

Dete po rođenju i nakon prohodavanja, sve do treće godine, ima praktično ravna stopala. Tek uspavnim hodom tokom koga dolazi do adekvatnog stvaranja proprioceptivnog odgovora stopala, formiraju se potrebne fiziološke krivine uzdužnog i poprečnog svoda stopala.

U današnje vreme, povećana telesna težina i nedostatak fizičke aktivnosti uz neodgovarajuću obuću kod dece u predškolskom i školskom uzrastu su među najvažnijim razlozima za pojavu stečenih ravnih stopala. Dolazi do neusklađenog rasta kostiju i mekih struktura, što uzrokuje dodatno statičko opterećenje i pogoršanje deformiteta.

Korekcija deformiteta se vrši još u ranom uzrastu vežbama, uz primenu odgovarajuće ortopedske obuće. Kod odraslih deformitet ostaje trajan, te bi oni trebalo da nose odgovarajuće ortopedske uloške kako u svakodnevnoj, tako i u sportskoj obući.

Problemi kao posledica ravnih stopala

Normalni pokreti podrazumevaju i malu pronaciju (uvrtanje stopala ka unutra), do koje dolazi svakim korakom. Fizička aktivnost kod osoba kod kojih postoji deformitet u vidu ravnih stopala, naročito tokom trčanja, biće praćena preteranom pronacijom. Ovo remeti normalne obrasce pokreta, uzrokuje ponavljano izlaganje stresu donjeg dela noge, i može dovesti do povrede zbog preopterećenja.

Među najčešćim stanjima tog tipa se javljaju stres frakture i posteriorni tibijani tendinitis (upala tetive).

Plantarni fascitis takođe je česta pojava. Praćen je bolom na unutrašnjoj strani petne kosti, često ujutru, kada ograničava hod.

Takođe se mogu javiti tendinitisi ekstenzora (opružača) prstiju, najviše palca i drugog prsta stopala, a kod bolova u stopalu treba takođe misliti i na stres frakture sezamoidnih kostiju.

Udružen sa ravnim stopalima može biti i trakcioni apofizitis. Osim na kalkaneusu (Severova bolest), može da zahvati i petu metatarzalnu kost, kao i navikularnu kost.

Spušten svod stopala i pronacija ne izazivaju samo probleme na stopalu nego utiču na celokupne donje ekstremitete, uključujući kolena i kukove, na taj način stvarajući hroničnu nestabilnost, narušen obrazak hoda i pokreta, što sve vodi u hroničan bol i povećanu učestalost povređivanja.

S tim u vezi, u trenažnu rutinu treba ubesti i vežbe za stopala.

Vežbe za stopala:

Početni položaj je sedeći, sa stopalima na ravnoj glatkoj podlozi. Vežbe se rade lagano do maksimalnog opterećenja zahvaćene muskulature, sa zadržajem, gde je potrebno do 3-5 sekundi. Broj ponavljanja nije toliko striktan, 10-20.

* Podizati prste obe noge istovremeno, pri čemu su glavice metatarzalnih kostiju na tlu

* Potisnuti stopala do ivice tako da su prsti preko nje. Flektirati prste. Varijacija vežbe je kada se stopalo stavi preko komada tkanine (manji peškir, krpa) koji je položen na tlu i prstima najpre jednog, potom i drugog stopala pokušava da se uhvati komad tkanine i odigne sa podloge

* Raširiti prste, naizmenično jedna pa druga noga ili istovremeno

* Podići unutrašnju stranu stopala, a stopalo osloniti na spoljašnju stranu. Nakon toga zgrčiti prste

* Podići prednji deo stopala kako bi se oslonio na petu, i praviti kružne pokrete, najpre jednim, potom drugim stopalom. Nakon toga stopalo odići od podloge i raditi pokret plantarne-dorzalne fleksije (gore-dole), i adukcije – abdukcije (levo-desno)

* Za masažu svoda stopala se može koristiti manja flaša napunjena vodom, ili teniska lopta, kada se stopalo lagano postavi preko i roll-a napred-nazad

 

 

Literatura:

Bytomski JR, Moorman CT (2010). Chapter 10: Foot. In: Oxford American Handbook of Sports Medicine. NY: Oxford University Press Inc: 335-61.

Madden CC, Putukian M, McCarty EC, Young CC, editors (2018). Netter's Sports Medinice. 2nd ed. Philadelphia (PA): Elselvier Inc.

McArdle WD, Katch FI, Katch VL(2010). Vitamins, Minerals and Water. In: Exercie Phisiology. 7th ed. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins: 42-105.

Butković I, Banović D (2006). Povrede skočnog zgloba i stopala u sportu. U: Banović D i sar. Povrede u sportu. 2. izd. Beograd: Draslar partner: 527-61.

 

Foto: Wikimedia, PXhere

 

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede
Povezani i slični tekstovi