Koja je veza metabolizma šećera (glikoze) i fizičkog vežbanja? zašto je tako važno da vežbamo kako bi se ono što pojedemo bolje iskorištavalo umestod a se taloži kao salo? Procesi su mnogobrojni, a veoma zanimljivi.
1. Fizička aktivnost potencira dejstvo insulina na periferna tkiva (skeletni mišići), povećava iskorištavanje glikoze u jetri i smanjuje stvaranje novih šećera u jetri.
2. Povećava se odgovor GLUT-4 i enzima koji regulišu deponovanje i oksidaciju (metabolizam) glikoze u skeletnim mišićima.
3. Prisutna je povećana konverzija mišićnih vlakana tip IIb u tip IIa, kao i povećanje kapilarne gustine mišića, a to je udruženo sa promenama insulina našte.
4. Smanjuju se abdominalni depoi masti (salo oko stomaka), a smanjuju se i intramuskularni depoi triglicerida. Uvećanje mišićne mase povećava prostor za deponovanje glikoze, čime doprinosi smanjenju insulinske rezistencije, odnosno pobošljava se iskorištavanje glikoze.
5. kao posledica vežbanja jetra postaje osetljivija na insulin i bolje kontroliše produkciju glikoze.
6. u perifernim tkivima (van organa) poboljšava se kontrola metabolizma slobodnih masnih kiselina, povećava se iskorištavanje glikoze.
Međutim, potrebno je uočiti razliku između jednokratnih i dugotrajnih efekata fizičke aktivnosti. Do 2h nakon vežbanja, preuzimanje glikoze je povišeno delimično zahvaljujući insulin-nezavisnom mehanizmu, koji se verovatno odnosi na kontrakcijama indukovan porast GLUT4. Samo jedno vežbanje može povećati insulinsku senzitivnost u trajanju od bar 16h nakon vežbanja, kako kod zdravih, tako i kod obolelih od dijabetesa.
Kao što smo nabrojali fizička aktivnost ispoljava efekte na insulinsku senzitivnost kroz brojne adaptacije transporta i metabolizma glikoze, ali i metabolizma masti, kao i što utiče na hepatični output glikoze. Nefarmakološke mere je u prevenciji poželjno primeniti istovremeno, jer npr. dijeta aktivira tirozin-kinazu insulinskog receptora i snižava plazmatske koncentracije glikoze i insulina, a fizička aktivnost ne samo da smanjuje koncentraciju u plazmi glikoze, insulina i slobodnih masnih kiselina, već i povećava gustinu kapilara u skeletnim mišićima. Ukratko pravilna ishrana i fizička aktivnost čine da mišićne ćelije i druga ciljna tkiva bolje reaguju na insulin, te i bolje koriste glikozu.
