6. Sokovi vrše detoksikaciju organizma, dijetalni sokovi su efikasno sredstvo za gubljenje kilograma
Kada su ljudi bili lovci – sakupljači, nisu bili u prilici da unose znatnije količine kalorija putem napitaka. Kao posledica toga, naša tela napitke doživljavaju kao da sadrže manje kalorija nego što je to zaista i slučaj, i kao da teže mogu da utole glad u odnosu na čvrstu hranu, te jedemo više kako bismo kompenzovali takav osećaj. Mnogi naučnici smatraju da napici sa šećerom doprinose povećanju kilaže. I, mada su često ocrnjeni, zaslađeni osvežavajući napici nisu jedini krivci. Tu spadaju i sokovi, razni „zdravi napici“..., jer zbunjuju naš unutrašnji brojač kalorija i otežavaju kontrolu telesne mase. Slično je i sa dijetalnim napicima. Sudeći po studiji objavljenoj 2008. godine u časopisu Obesity, ljudi koji redovno konzumiraju veštačke zaslađivače imaju veće šanse da dobiju na težini. Najprimamljivije objašnjenje ovog nalaza je da veštački zaslađivači pojačavaju potrebu organizma za kaloričnijom hranom. Ipak, dokazi za tu tvrdnju nisu jednoznačni. U svakom slučaju, ako želite da igrate na sigurno kada je gubitak kilograma u pitanju, držite se pijenja vode.
5. Od piva se dobija pivski stomak
Ipak, kada je u pitanju konzumiranje kalorija putem tečnosti, alkohol je u posebnoj kategoriji. Sadržavajući 7 kalorija po gramu, alkohol nije zanemarljiv izvor kalorija. Na primer, gram masti sadrži 9 kalorija, dok prosti šećeri sadrže 4 kalorije po gramu. Međutim, 2010. godine je u časopisu Archives of Internal Medicine objavljeno istraživanje sprovedeno u Americi, istraživanje koje je trajalo 13 godina. U studiju je bilo uključeno skoro 20 000 žena, i utvrđeno je da su žene koje nikad ne piju alkohol bile sklonije preteranoj uhranjenosti u odnosu na one koje su redovno konzumirale pivo, vino i žestoka pića. Situacija je ostala nepromenjena i nakon što su u obzir uzeti i faktori kao što je stil života - uključujući i fizičko vežbanje, ishranu i pušenje. Autori istraživanja smatraju da su uočene veze posledica bioloških efekata alkohola. Treba imati na umu da su u istraživanje bile uključene žene koje su na početku imale zdravu kilažu, i da nije u pitanju promovisanje alkohola kao sredstva za gubljenje kilograma.
4. Možete da jedete sve, samo treba da vežbate.
Istraživači smatraju da vežbanje nije efikasan način za gubljenje kilograma. Ukoliko osoba ne povede računa o tome šta jede, količina fizičkog vežbanja potrebna da bi se izgubio jedan kilogram je mnogo veća nego što je većina ljudi u stanju da podnese. Ako samo vežbate, skala na vagi teško da će pokazivati promenu. Veći uticaj na smanjenje kilaže ćete izvršiti ako kontrolišete šta jedete. Naravno, ovo ne znači da treba odustajati od vežbanja, naprotiv. Osim što ima opšte pozitivne efekte na zdravlje, vežbanje je sjajan način za održavanje kilaže i kontrolu apetita. Zapravo, svakodnevno intenzivno vežbanje je zdrava navika koju su usvojili oni koji su uspeli da skinu višak kilograma i da održe nepromenjenu normalnu kilažu.
3. Zasićene masti izazivaju pojavu celulita, a i inače nisu dobre po zdravlje
Celulit se ne razlikuje mnogo od ostatka telesne masnoće. Neka količina masti se prosto skladišti kao celulit u određenim delovima tela. A sva mast je posledica preteranog unosa kalorija, bez obzira na to da li su u pitanju kalorije unete slaninom, kolačima ili lubenicom. Ranije studije su u isti koš stavile zasićene masti sa trans masnoćama, po inerciji im pripisujući lošu reputaciju. I mada su trans masnoće zaista loše po nas, zasićene masti, koje se uglavnom mogu naći u namirnicama životinjskog porekla, vrše mnoge bitne funkcije u organizmu – pomažu iskorišćavanju kalcijuma i omege-3, jačaju imuni sistem, štite mozak, srce, kosti od bolesti. Zasićene masti, unete u malim količinama, čak potpomažu dijeti, jer pružaju osećaj sitosti i daju energiju organizmu. Umesto potpunog izbacivanja zasićenih masti iz jelovnika, stručnjaci preporučuju da njihov dnevni unos treba da iznosi oko 20 grama, što predstavlja trećinu dnevne potrebe organizma za mastima. Međutim, važno je odabrati pravilne zasićene masnoće, poput pravog maslaca i devičanskog kokosovog i palminog ulja. Izbegavajte visoko prerađene masti, a pogotovo hidrogenizovane, za koje je dokazano da uzrokuju bolesti srca, rak i brojne druge probleme.
2. Stalno grickanje će ubrzati metabolizam i pomoći u gubljenju kilograma
Mada pravljenje velikih pauza između obroka može biti pogubno po skidanje kilaže, iste efekte može imati i redovno uzimanje malo po malo badema, oraha, lešnika, kikirikija, voćnih napitaka... I pre ili kasnije, to će se pokazati na obimu struka. Stalno grickanje remeti unutrašnju kontrolu, te se skoro nikad ne smenjuju periodi osećaja gladi i sitosti. Ako se ne sećate kada ste poslednji put osećali glad, to nije dobra vest. Kada jedemo konstantno i bez reda, bilo kada i bilo gde, sve češće počinjemo da jedemo zbog pozitivne stimulacije i nagrade koju hrana pruža, a ne da bismo zadovoljili potrebe tela. Takvo ponašanje nije dobro.
1. Hrana bez masti vodi telu bez masti
Tokom ’80. godina XX veka, nove prehrambene preporuke su insistirale na ishrani siromašnoj mastima. Nedavno je postalo jasno da je to pogrešno. Neki autori su tu preporuku označili kao nekontrolisan eksperiment na populaciji, koji je, možda, i doveo do masovne pojave gojaznosti i dijabetesa. Danas znamo da su masti neophodne kako bi organizam bio zdrav. Mast je od kritične važnosti zaoptimalno funkcionisanje mozga, srca, kože i drugih glavnih organa, kao i za apsorpciju mnogih vitamina. Masti su bitne i za gubljenje kilograma. U časopicu American Journal of Physiology, Endocrinology and Metabolism je objavljena studija kojom je utvrđeno da varenje masti vrši supresiju grelina, želudačnog hormona zbog kojeg osećamo glad, istovremeno podstičući oslobađanje peptida koji nam pružaju osećaj sitosti. Umerena količina masti takođe može da smanji glikemijski indeks obroka, duže pružajući osećaj sitosti.
