You are here

Sindrom plivačkog kolena (breaststrokers knee)

image

Plivanje predstavlja jedan od najpreporučljivijih sportova za skladan razvoj mišićno-koštanog sistema, postizanje dobro balansirane mišićne snage i fleksibilnosti, redukciju body fat-a i celulita. Pored toga plivanje predstavlja aktivnost u vodi, što ima brojne pozitivne psihološke efekte i pomaže uspostavljanju harmonije i balansa u našem umu i našem telu. Ipak, postoje i neke povrede koje su karakteristične za plivače, posebno profesionalne sportiste koji dnevno plivaju po 5 i više kilometara u jednom ili dva treninga.

 

Radi se o sindromima preopterećenja mišićno tetivnog sistema velikim brojem repetitivnih stereotipnih pokreta. Karakteristični bolni sindromi u plivanje_kolenaplivanju su:

  • plivačko rame
  • plivačko koleno

Plivačko rame je karakteristično u tehnikama plivanja sa zaveslajima – slobodni stil, leđno, delfin. Kod velikog broja zaveslaja rukom dnevno, dolazi do nagomilavanja mehaničkog stresa i mikrotrauma u predelu rotarne manžetne ramena (rotator cuff) i sindroma imigementa ramena.
Plivačko koleno je karakteristično kod plivača prsnim stilom. Zbog ponavljanih udara nogu u prsnom stilu (valgus stres) nagomilava se mehanički stres na medijalnim strukturama kolena. Neka istraživanja su pokazala da se oko 70% plivača koji plivaju prsnim stilom žale na tegobe u predelu kolena, kao i oko 40% plivača koji plivaju drugim stilovim,a takođe navode slične probleme.

Anatomija kolena
Zglob kolena predstavlja zglob po tipu šarke, zbog čega spada u grupu manje pokretnih zglobova - obavljaju se pokreti savijanja (fleksije) i opružanja (ekstenzije), a pri savijenom kolenu moguća je i spoljašnja i unutrašnja rotacija. Stabilizatori kolenog zgloba se dele na pasivne (ligamenti kolena) i aktivne (muskulatura kolenog zgloba)koleno_meniskus

  • Kolateralni ligamenti (unutrašnji MCL i spoljašnji LCL) nalaze se na bočnim stranama kolenog zgloba i stabilizuju zglob kolena u bočnim pravcima (valgus i varus sila)
  • Ukršteni ligamenti (prednji ACL i zadnji PCL) nalaze se u unutrašnosti kolena, imaju funciju da stabilizuju koleno pri pokretima promene pravca.
  • Meniskusi (medijalni i lateralni) – smanjuju kontakt između butne kosti (femur) i potkolenice (tibijalnog platoa).

Medijalne strukture kolenog zgloba – medijalne strukture kolenog zgloba trpe mehanički stress pri delovanju valgus sile na koleno, kao u zaveslaju nogama u prsnom stilu. Anatomske strukture medijalne strane kolena su - medijalni kolateralni ligament (LCM) i pripoj tetiva unutrašnje grupe fleksora kolena (pes anserinus - tetivni pripoj tri mišića m.semitendinosus, m.sartorius, m.gracilis, i m.semimembranosus) na potkolenici (tibija). Takođe, u medijalnom delu kolena se nalazi donji pripoj mišića aduktora kolena.

Biomehanika plivačkog kolena
Pri pokretu zaveslaja nogama u plivanju prsnim stilom postoji pokret opružanja noge, spoljne rotacije, privođenja i unutrašnje rotacije. Pri tim pokretima u zglobu kolena najveći mehanički stres trpe medijalne strukture kolena. Tokom zaveslaja nogama u zglobu kolena deluje valgus sila koja zbog otpora vode pri kretanju otvara koleno u stranu. Medijalni stabilizatori kolena (LCM, muskulatura fleksora i aduktora kolena) suprotstavljaju se valgus sili. Ponavljanim pokretima zaveslaja nogama nakupljaju se mikrotraume na anatomskim strukturama medijalne strane kolena, što uzrokuje nastanak sindroma plivačkog kolena.
Istraživanja pokazuju da pri biomehanici pokreta zaveslaja nogu u prsnom plivanju dolazi do istezanja gornjeg pripoja medijalnog kolateralnog ligamenta LCM (pripoj na butnoj kosti). Takođe, određene promene se javljaju i na medijalnoj površini čašice (patele).

plivanje_tehnika

Smatra se da greške u tehnici mogu biti glavni uzročnik pojavljivanja sindroma plivačkog kolena. Prekomerna abdukcija nogu (previše široki zaveslaj nogama) pojačava valgus stres na medijalnom koleno pri snažnom privođenju i unutrašnjoj rotaciji u završnoj fazi zaveslaja.

Klinička slika plivačkog kolena
Plivač se obično žali na bolove sa unutrašnje strane kolena. Tegobe se obično javljaju nakon tri godine trenažnog staža i često su prisutne na oba kolena. Tegobe se u početku javljaju tokom treninga, pri plivanju prsnom tehnikom, da bi kasnije tegobe pratile i druge tehnike plivanja. Takođe u uznapredovalom stanju, tegobe se javljaju i tokom svakodnevnih aktivnosti. Pri pregledu postoji osetljivost gornjeg pripoja LCM i medijalnog faseta patele. Valgus stres test može u nekim slučajevima izazvati bolnost. Dijagnoza se postavlja na osnovu fizikalnog pregleda, ultrazvuka kolena i eventualno magnetne rezonance kolena. Artroskopski se nalaze znaci ograničenog ili difuznog sinovitisa i hondromalacije medijalne površine na pateli.

Tretman plivačkog kolena
Osnovno u tretmanu plivačkog kolena je prevencija. U prevenciji se akcenat stavlja na:

  • korekciju grešaka u tehnici
  • jačanje mišića aduktora i medijalnog vastusa kvadricepsa, kao i muskulature fleksora kolena i kuka
  • istezanje posebno primicača butine i fleksora natkolenice

Biomehanička analiza tehnike i uočavanje grešaka u tehnici osnovni su u korekciji uzroka koji dovode do nastanka plivačkog kolena. Previše širok zaveslaj nogama i ekscesivna spoljna rotacija se smatraju za osnovne uzroke nastanka plivačkog kolena.
Potrebno je proveriti adekvatnost mišićne snage posebno mišića primicača natkolenice, a i koleno_tejping_trakakompletne muskulature nogu (fleksora, medijalnih ekstenzora, spoljnih rotatora). Takođe važna je i snaga stabilizatora trupa i kose trbušne muskulare.
Takođe, od velike važnosti je dobra fleksibilnost, posebno mišića aduktora noge. Istezanja se uvek rade na kraju treninga kako bi se izbegao rizik od povrede pri istezanju nezagrejanih mišića.

Kod bolnih slučajeva primenjuje se krioterapija posle treninga i lokalna primena nesteroidnih antireumatika. Takođe, primenjuje se nešto od metoda fizikalne terapije (elektroterapije, ultrazvuk), a dolazi u obzir i postavljanje kinezitejpinga.

Pedja_profile_pic_copy

Branka Patić Macan
urednik