You are here

Sindrom sakroilijačnog zgloba

image

Sindrom sakroilijačnog zgloba (SI zglob) predstavlja jednu od vrlo čestih povreda i bolnih stanja u sportu i svakodnevnom životu, a o kojoj se relativno retko razmišlja. Veliki broj bolnih lumbalnih sindroma i stanja posledica su vrlo često povrede sakroilijačnog zgloba. Problem vezan za sakoilijačni zglob je u tome što je ovo veoma krut i slabo pokretan zglob, a predstavlja mesto povezivanja kičmenog stuba i donje polovine tela. Za razliku od većine drugih zglobova u kojima je velika amplituda pokreta, u SI zglobu je minimalna pokretljivost između kostiju koje se zglobljavaju. Iz tog razloga su velike sile opterećenja koje trpe strukture ovog zgloba.

Anatomija SI zgloba
Sakroilijačni zglob predstavlja zglob između kosti sakruma i karličnih kostiju. Sakrum je koštana struktura koja čini završni segment kičmenog stuba u donjem delu. Karlične kosti predstavljaju jedinstvenu kost nastalu spajanjem tri kosti (pubične, ilijašne i išijadične). Postoje leva i desna karlična kost koje su spreda povezane međusobom pubičnom simfizom, a pozadi su zglobljene sa kosti sakruma preko SI zglobova. SI zglob je ligamentarna struktura, kojom je povezan završni deo kičme i kosti karlice. SI zglob je svojevrsna spona dva kontinenta – gornjeg i donjeg dela tela. Iz tog razloga je lako zamislivo kolike sile trpe ligamenti koji povezuju gornji i donji deo tela.

Biomehanika SI zgloba
Pokreti u SI zglobu između kosti sakruma i karličnih kostiju prilikom pokreta pregibanja trupa iznose svega nekoliko (2-4) milimetara. SI zglob iz tog razloga spada u viskoelasttične zglobove, tj. zglobove bez pravih zglobnih površina, već oni predstavljaju ligamentarnu vezu dve kosti. Drugi tipovi zglobova mogu biti zglobovi po tipu šarke (lakat, koleno – visokopokretni zglobovi), po tipu kugle (rame, kuk – najveći obim pokreta). Pokreti u SI zglobu ostvaraju se istezanjem ligamenata koji ga formiraju. Osnovna funkcija SI zgloba je daSindrom_sakroilijacnog_zgloba2 amortizuje mehanički stres koju trpi kičmeni stub pri pokretima tela. Kod skladne funkcije oba SI zgloba i prednje veze karličnih kostiju (pubična simfiza) težina tela se pravilno prenosi sa jedne noge na drugu. Sa procesom starenja dolazi do ponavljanih epizoda sacroilitisa, degenerativnih promena i artroze ovih zglobova. Sa starenjem SI zglobovi smanjuju svoju fleksibilnost i pokretljivost, tako da su češće epizode SI sindroma sa porastom broja godina. SI sindrom često dovodi do povećanog tonusa i spazma lumbalne muskulature, što predstavlja zaštitni mehanizam.
Produžena izometrička kontrakcija (prinudni položaji) lumbalnih mišića dovodi do preopterećenja i prevelikog istezanja ligamenata SI zgloba. Ovo preopterećenje dovodi do mikropovreda ligamenata i nastanka zapaljenske reakcije koja izaziva nastanak bola. Bol preko refleksnih nervnih puteva izaziva spastičnost okolnih lumbalnih mišića. Ovde nastaje začarani krug bol - mišićni grč - bol, što jedno drugo pojačava... Cilj terapijske intervencije je prekinuti ovaj krug. Spazam mišića dovodi do disbalansa mišićnog tonusa fleksora i ekstenzora trupa , kao i fleksora i ekstenzora kuka. Disbalans u tonusu ovih mišića dovodi do narušavanja fiziološkog držanja karlice, što povećava opterećenje ligamenata SI zgloba. Na ovom mestu se terapijski deluje sa korekcijom disbalansa i posture.
Jedan od čestih uzroka preopterećenja ligamenata SI zgloba je zategnutost mišića iliopsoasa, koji je fleksor u zglobu kuka. Njegova skraćenost dovodi do rotacije karlice ka napred i dole, povećanja lumbalne lordoze kičmenog stuba, eventualno do rotacije karlice u pravcu kazaljki na satu i stvaranja skolioze kičme. Ovo dovodi do slabljenja antagonista m. gluteusa i preopterećenja mišića zadnje lože buta, zbog oslabljene i ograničene ekstenzije noge.

Uzroci SI sindroma
- SI disfunkcija – neadekvatni pokreti u SI zglobu, hiper ili hipomobilnost, dovode do preopterećenja ligamenata i njihovog zapaljenja (sacroilitis). SI disfunkcija je posledica istegnuća ligamenata, degenerativnih promena ili spondilotičnih promena. Svi poremećaji hoda, simetričnog stava i funkcije donjih ekstremiteta opterećuju ligamente SI zgloba.
- Sacroilitis – predstavlja zapaljenje SI zgloba i ligamenata. SI zglob je obično zahvaćen u sklopu ankilozirajućeg spondilitisa i dgenerativnog osteoartritisa
- trudnoća – tokom trudnoće pod uticajem hormonske aktivnosti, dolazi do povećanja elastičnosti ligamenata i zglobova karličnoog prstena, što omogućava prolaz ploda kroz porođajni put u toku porođaja

Sindrom_sakroilijacnog_zgloba1

Simptomi SI sindroma
- jednostrana bolnost u donjem delu leđa na strani SI disfunkcije
- bolna osetljivost na palpaciju zadnje gornje ilijačne spine (PSIS)
- bol je obično jednostran, retko se javlja istovremeno sa obe strane
- bol se pojačava prilikom ustajanja iz sedećeg položaja i podizanju kolena u stojećem položaju
-ukoliko je bolnost jače izražena, bol se može širiti prema kuku, butini ili zadnjoj loži, ali nikada u stopalo

Lečenje i rehabilitacija SI sindroma
Sindrom_sakroilijacnog_zgloba4Najbolji terapijski pristup je onaj koji koristi kombinaciju nežnih manuelnih tehnika i specifičnih vežbi za karlične zglobove. Postoje mnoga istraživanja koja ukazuju na dobre rezultate manuelnih tehnika u smanjenju bolnosti i poboljšanju funkcije zglobova. Koristi se tehnika za mobilizaciju zglobova i okolnog mekog tkiva. Ovim tehnikama se smanjuje upala, otok, smanjuje mišićni tonus i napetost, poboljšava oporavak. Primenjuju se metode fizikalne terapije (tens, laser, magnet, elektroforeza) za smanjenje mišićne napetosti, bola i smanjenje upale. Dolazi u obzir u težim slučajevima i primena lokalnih ili sitemskih antireumatika, kao i kod najupornijih slučajeva infiltracija lokalnih anestetika. Takođe, primenjuje se i kinezitejping metoda za smanjenje mišićnog spazma, bola i otoka.
Po smirivanju akutnih tegoba, primenjuje se kinezi tretman tehnikama i vežbama istezanja koje mišiće čine fleksibilnijima. Takođe primenjuju se vežbe jačanja i i izdržljivosti mišića trbušne muskulature, leđa, stabilizatora trupa. Koriguju se obrasci posture, pri izvođenju različitih pokreta i zaštitini položaji tela.

Najvažniji savet je voditi računa o mišićnoj snazi stabilizatora trupa i o prvilnom i SIMETRIČNOM držanu tela, kako pri sedenju, tako i pri stajanju i prinudnim položajim u radu. Čim je stav tela asimetričam, povećan je mehnaički stres na mišićima i ligamentima lumbalnog i sakroilijačnog segmenta, što nosi rizik od njivog povređivanja i – veoma neprijatnih, dobro poznatih, bolova u donjem delu leđa.

Pedja_profile_pic_copy

Branka Patić Macan
urednik