You are here

Sindrom trenja iliotibijalne trake (ITBS)

Anatomija 

Iliotibijalna traka (traktus iliotibialis, Iliotibial band): iliotibijalna traka je zadebljali produžetak široke fascije (fascia lata) koja polazi od ilijačne kosti (karlica) do spoljašnjeg kondila tibije (potkolenica), gde se nalazi donji (distalni) pripoj iliotibijalne trake.  Iliotibijalna traka se pruža celom dužinom spoljašnje strane natkolenice.  Duž iliotibijalne trake pripajaju se mišići – m. tensor fasciae latae i m. gluteus maximus.U položaju pune ekstenzije u zglobu kolena, traka se nalazi ispred soljašnjeg kondila butne kosti, dok se pri fleksiji kolena od 40 stepeni ona  postavlja iza kondila femura, pri čemu se kreće preko spoljašnjeg epikondila butne kosti (femur). Prilikom pokreta fleksije/ekstenzije u zglobu kolena i kretanja iliotibijalne trake preko epikondila butne kosti stvara se trenje izmedju strukture trake i kosti. Kao posledica trenja može doći do iritacije tkiva (tetive) iliotibijalnog traktusa i zapaljenja pripadajuće burze (burzitis) koja se nalazi izmedju traktusa i epikondila butne kosti.

Rizični sportovi: Ovaj sindrom se javlja kod sportista atletičara dugoprugaša, kao i kod skijaša, dizača tegova, skakača u dalj. Takodje javlja se i kod rekreativaca – planinara, trkača, kuglaša.

Mehanizam nastanka: Povećan rizik za nastanak ovog sindroma postoji kod svih sportova gde postoji veliki broj ponavljanih fleksija/ekstenzija u zglobu kolena, posebno kada je udruženo sa zatezanjem iliotibijalne trake. Kod pojačane zategnutosti iliotibijalne trake povećano je trenje trake i spoljašnjeg kondila butne kosti. Kao rezultat ovoga nastaje iritacija same iliotibijalne trake (tendinitis) ili upala pripadajuće burze (burzitis). Kada se pokreti u zglobu kolena  izvode pod opterećenjem, veće je zatezanje fascije latae i iliotibijalne trake (kontrakcija mišića m.tensor fasciae latae).

Predisponirajući faktori za nastanak ITBS-a:

-          Varus deformitet  kolena, potkolenice ili stopala (tzv. O noge)
-          Zategnuta iliotibijalna traka (traktus iliotibialis)
-          Istrošena sportska obuća
-          Tvrda podloga za trčanje

Kod osoba sa varus deformitetom donjih ekstremiteta prilikom trčanja dolazi do ekscesivne pronacije stopala, što ima za posledicu unutrašnju rotaciju potkolenice. Pošto se iliotibijalni traktus donjim krajem  pripaja na potkolenici, unutrašnja rotacija potkolenice dovodi do zatezanja traktusa. Pri zategnutom iliotibijalnom traktusu pojačano je trenje sa epikondilom butne kosti, što dovodi do iritacije traktusa i pripadajuće burze. Loša obuća takodje dovodi do pronacije stopala i pojačanog trenja iliotibijalnog traktusa zbog njegovog zatezanja, kao i trčanje na tvrdoj podlozi.

Simptomi: bol u predelu spoljašnjeg epikondila butne kosti, iznad linije zgloba kolena. Bol nije precizno lokalizovan u jednoj tačci, a postoji bolna osetljivost na pritisak u predelu spoljašnjeg epikondila butne kosti.

Klinička slika: Pacijenti se žale na stalan bol koji traje nekoliko meseci, a fizička aktivnost pojačava tegobe. U početnoj fazi bol je prisutan nakon aktivnosti (ponavljanih fleksija/ekstenzija u zglobu kolena ) i nestaje nakon odmora. U drugoj fazi bol se javlja na početku aktivnosti, nakon zagrevanja nestaje, i na kraju se opet javlja. U krajnoj fazi bol je prisutan sve vreme tokom trajnja fizičke aktivnosti, a pojačava se posle završenog treninga. U ovoj fazi bol ometa redovne dnevne aktivnosti (kao što je hodanje). Prisutna je lokalna bolna osetljivost na dodir u predelu spoljašnjeg epikondila butne kosti, oko 3 cm iznad zglobne pukotine sa spoljašnje strane. Bol se naglašeno pojačava kada se optereti noga punom težinom u fleksiji kolena 30-40 stepeni. Takodje, može biti prisutno preskaknje iliotibijalne trake preko spoljašnjeg epikondila butne kosti, pri savijanju-opružanju potkolenice na 30-40 stepeni. Postoji nekoliko testova za utvrdjivanje ovog sindroma – test kompresije, Reneov test i Oberov test. Većina pacijenata ima  zategnutost iliotibijalnog traktusa, a kod nekih se može čuti i zvučni fenomen u vidu klika pri preskakanju traktusa preko epikondila na butnoj kosti.

 

Lečenje ITBS-a:

1) kao prvi korak u lečenju ITBS-a primenjuje se krioterapija. Lokalna primena topične krioterapije na mestu bola izvodi se masiranjem ledom, aplikacijom hladnog pakovanja ili primenom hladnih gelova. Aplikacija krioterapije dovodi do značajnog smanjenja tegoba. Krioterapija se primenjuje 10-15min, tj do pojave neprijatnih senzacija, a ponavlja se 4-5 puta na dan u akutnoj bolnoj fazi (3-5 dana). Takodje krioterapija pored analgetskog, ima i antiinflamatorni i antiedematozni efekat (smanjuje zapaljenje i otok lokalnih iritiranih struktura). U bolnoj fazi obavezno je mirovanje i primena antiinflamatorne terapije (antireumatika – lokalno u vidu gelova ili sistemski u obliku tableta ili kapsula). Lokalna primena antireumatika najbolji efekat ima nakon krioterapije. Takodje, primenjuju se i različiti agensi fizikalne terapije (elektroterapija, laser, ultrazvuk) u cilju redukcije bola, lokalne aplikacije lekova, smanjenja otoka i regeneracije tkiva. Kod izrazito bolnih slučajeva, koji ne reaguju na standardnu navedenu terapiju, primenjuje se aplikacija infiltracije bolnog mesta terapijskom blokadom (anestetik, kortikosteroid).

2) U sledećoj fazi lečenja,  kada je postignuto smirenje akutne bolne faze, započinje tretman kompletne sportske rehabilitacije otklanjanjem predisponirajućih faktora (zategnutosti liotibijalnog traktusa, varus deformiteta, pronacije stopala, neadekvatne obuće i nepravilnosti trenažnog procesa).
Od presudnog je znčaja korekcija nepravilnosti kinetičkog lanca donjeg ekstremiteta. Počinje se sa primenom vežbi istezanja lateralnih struktura noge i posebno iliotibijalnog traktusa (pasivne vežbe istezanja). Vežbe istezanja predstavljaju osnovu lečenja ITBS-a.

 

Vežbama isteznja obuhvaćene su ustvari sve strukture kinetičkog lanca, kako bi postigli optimalnu rehabilitaciju pokreta donjeg ekstremiteta. Istezanje obavezno sprovodimo na pretodno zagrejanim mišićima i stukturama, a istezanje se radi do granice neprijatnosti. Takodje, vrši se korekcija varus deformiteta i pronacije stopala korišćenjem  ortopedskih uložaka u obući i podizanjem spoljašnjeg dela pete. Korekcijom pronacije stopala smanjuje se unutrašnja rotacija potkolenice, a samim tim i smanjuje zatezanje iliotibijalne trake. Osnovno u lečenju ITBS-a je redukcija zategnutosti iliotibijalnog traktusa, čime se smanjuje njegovo trenje preko epikondila butne kosti, što dovodi doumanjenja tegoba.

Kod upornih slučajeva, koji ne reaguju na opisane terapijske procedure, primenjuje se lečenje hirurškim putem (uklanjanje burze, ispupčenja kosti ili rasecanja tetive iliotibijalne trake).

 
Pedja_profile_pic_copy