Spondiloza je uobičajen naziv za degenerativne promene kičme. Zapravo je to rentgenološki nalaz i predstavlja stvaranje koštanih izdanaka, osteofita. Da bi došlo do njihovog stvaranja moraju se odigrati veoma složeni procesi degeneracije, pa upravo zato ima mišljenja da se radi o stereotipu dijagnoze koja se odnosi na degenerativni reumatizam.
Spondiloza se kao rentgenološki nalaz može naći na bilo kom delu kičme i najgrublje rečeno ove su promene uzrokovane starenjem i mikrotraumama, mada sam RTG nalaz ne znači, oboljenje, bolest.
Ako govorimo o vratnoj kičmi, ona se kako anatomski tako i svojoj dinamici, pokretljivošću, razlikuje od ostalih delova kičme. Vratna kičma je najpokretljiviji deo kičmenog stuba, skup je 35 zglobova koji svojim sadejstvom omogućavaju njenu izuzetnu pokretljivost. Primarne degenerativne promene obično su i najčešće na processus uncinatusima, gde dolazi do stvaranja pukotina u koje se može umetnuti jos intaktan, degenerativno neizmenjen diskus. Inače, diskus kao tkivo brzo stari, događaju se biohemijske promene koje prate degenerativne, gubi tečnost, menja svoju visinu i na taj način dolazi do stvaranja uslova za mikrotraumatske poremećaje i destabilizacije dinamičkog vratnog segmenta. Kao reakcija na ove promene nastaje reaktivni hipertrofični proces sa stvaranjem koštanih izdanaka osteofita. Ovi koštani izdanci mogu biti lokalizovani na zadnjim ili bočnim stranama pršljenova, dok prednji osteofiti obično nastaju kao posledica deg
enerativnih promena na prednjem longitudinalnom (uzdužnom) ligamentu. Ovakva promena segmenta opterećuje i intervertebralne i unkovertebralne zglobiće, kao i promene na ligamentarnom aparatu koje takođe utiču na nestabilnost segmenta. Konstatovano je da degenerativne promene diskusa nisu viđene kao izolovan proces, već kao proces koji zahvata sve strukture, a u vratnom delu kičme to su najčešće diskusi između V-og i VI-og (C5-C6), i VI i VII (C6-C7) vratnog pršljena. Kod osoba sa ovako izmenjenim koštanozglobnim strukturama vratne kičme, do pojave tegoba i bolova može dovesti i najmanja trauma, recimo, nagli pokret glave, nepravilan položaj vrata u toku sna, ili u t
oku nekih radnih aktivnosti (kod vozača, daktilografa, rada na kompjuteru…) koje dovode do mikrosubluksacija u sitnim zglobovima. Inače loš položaj glave u sklopu lošeg držanja u celini ubrzava razvoj degenerativnih promena. Kao provokativni faktori koji doprinose pojavi bola u vratnom delu kičme mogu biti, recimo prinudni položaj pri radu kao mehaničko-statička opterećenja mekih i koštanih tkiva vrata, izlaganje promaji (rashlađivanje), hladnoća kao fizički faktor.
Vratna spondiloza može dovesti do bolova koji se iz vratnog dela kičme šire prema ramenom pojasu. Nekada se bolovi mogu širiti prema glavi do čeonog dela. Zatim, ako dođe do stvaranja koštanih izdanaka na processus uncinatusu mogu se javiti bolovi koji se iz vratnog dela kičme šire prema ruci i daju simptomatologiju koja liči na diskus herniju. Da bi ovi koštani izdanci bili dovoljne veličine i doveli do ove simptomatologije potrebno je vreme, i one svoju veličinu dostižu obično posle 50-te godine zivota. Bolovi se pojačavaju pri pokretima i u toku noći. Postoje povremeni akutni napadi i ukočenja. Otežana je i bolna laterofleksija i rotacija, a pokreti su nekad praćeni krepitacijama, krckanjem. Na RTG snimku su prisutne degenerativne promene.
Sa kliničkog gledišta, neophodno je rešiti pitanje, da li je postojeći nalaz na kičmi (dakle RTG promene), mogao usloviti prisutne simptome. Jer stvorene degenerativne promene, instabilitet u početnom stadijumu može biti kompenzovan aktivnošću mišića. Zato su kiropraktika i trakcija apsolutne terapije izbora, naravno ispravno dozirane. Kiropraktika kroz slabiji intezitet pokreće degenerativno izmenjene segmente i polako savlađuje ograničenja pokreta. Trakcija isteže i rasterećuje diskuse, zglobne veze i mišiće, takođe olakšavajući vraćanje neophodnog pokreta, istovremeno olakšavajući pristup kiropraktici.
