Promene koje se dešavaju na srčanom mišiću i nervnom sistemu srca mogu zavise ne samo od toga da li je neko profesionalni sportista ili nije već i kojom se disciplinom bavi, koliko i kako ternira, kao i kog je sportista pola i kakvu genetiku nosi.
Strukturalno i funkcionalno remodelovanje podrazumeva pre svega hipertrofiju (uvećanje) leve komore srca. Ekscentrična hipertrofija sa povećanjem zapremine leve komore je posledica dinamičkog opterećenja srca, a statične vežbe (teretana npr) uzrokuju zadebljanje zida komore bez značajne promene zapremine leve komore. Prednost sportista crne rase je između ostalog i u tome što zbog fdobre genetike njihovo srce može značajno da promeni razmere a sa tim je i sama fizička spremnost bolja.
Sa druge strane srce sportiste menja i način „kucanja“ tj kontrakcija. Sinusna bradikardija (usporenje) srčanog rada jeste jedan od znakova sportskog srca i ovo stanje se lako dijagnostikuje i prepozna. Problem predstavljaju druge vrste poremećaja ritma srca koji mogu da liče na patološke promene i zahtevaju detaljniju procenu.
Najveći problem sa sportskim srem jeste diferencijalna dijagnoza u odnosu na druge promene na srcu koje mogu da lične na sportsko srce, a da zapravo predstavljaju patološke promene koje zahtevaju andzor, čak i lečenje. Razlika je u nekim slučajevima veoma očigledna ali u drugim je veoma mala i zahteva pregled iskusnog specijaliste.
Još jedna važna poenta sportskog srca jesu promene na srcu osoba koje se ozbiljno, ali rekreativno, bave sportom. Ako su promene na srcu opasne u smislu da kasnije mogu stvarati probleme, da li zaista intenzivan trening nešto što treba preporučivati ljudima.
Idalje nije potpuno poznato da li je sportsko srce u potpunosti bezazlena pojava i da li je reverzibilna. Naime kad sportista prestane na trenira i kad se zahtevi za naporom značajno smanje, pitanje kako će tako izmenjeno srce funksionisati.
