You are here

Srčana frekvencija - čuvar zdravlja?

Već je ranije rečeno da je srčana frekvencija pravi barometar zdravlja i da je važno pratiti njene vrednosti kako u naporu tako i u mirovanju.

Da bismo znali kako da pravovremeno reagujemo kada sumnjamo na neki zdravstveni problem, važno je znati normalne varijacije srčane frekvencije, i kako se njene vrednosti kreću u mirovanju, a kako kada treniramo.

Ako krenemo od morfologije, žene imaju višu srčanu frekvenciju nego muškarci. Razlog leži u manjoj mišićnoj masi ženskog srca, što rezultuje manjim udarnim volumenom i nešto višom srčanom frekvencijom da bi se postigao određeni minutni volumen.

Vežbanjem telo se zagreva, a da ne bi došlo do pregrevanja javlja se  znojenje, jer se cirkulišuća krv usmerava ka koži. Sa druge strane, dobra prokrvljenost mišića je neophodna za obavljanje rada. Dolazi do pravog cirkulatornog izazova, jer se koža i aktivni mišići „takmiče“ za odgovarajuću količinu krvi. Ova razlika u srčanoj frekvenciji se naziva cardiac drift.

Trening napolju na nižim temperaturama, osim što aktivira mišiće da obavljaju rad, dodatno ih opterećuje, jer je potrebno postići radnu temperaturu sa mnogo više napora nego što je to na sobnoj temperaturi. Veća je cirkulacija krvi kroz mišiće, ujedno i viša srčana frekvencija.

Odelo štiti telo, što je naročito važno tokom treninga jer se smanjuje mogućnost odavanja energije stvorene radom mišića. Srčana frekvencija će biti viša pri kraju prolongiranog vežbanja zbog dehidratacije i povećane temperature tela.

Tokom bavljenja bilo kojim sportom (uključujući i plivanje- navodim primer jer je ovaj gubitak manje vidljiv) dolazi do gubitka tečnosti, a fiziološki prevedeno, dolazi do smanjenja volumena same krvi, pa porast srčane frekvencije- što osetimo kao „lupanje srca“, ukazuje nam da je potrebno uzeti dodatnu tečnost da bi sprečili dehidraciju.

Pošto varenje hrane zahteva značajnu količinu krvi, ne preporučuje se teži fizički rad nakon obroka, već treba dozvoliti organizmu normalne fiziološke procese.

Sportisti kada odu na visinske pripreme, njihov organizam se prilagođava na drugačiji sastav vazduha. Povećanje srčane frekvencije u tim uslovima treba tumačiti kao normalnu fiziološku reakciju adaptacije organizma.

Plivanje je primer fizičke aktivnosti koja dovodi do smanjenja srčane frekvencije, prema nekim podacima, njena vrednost u vodi je za 10 do 13 otkucaja niža nego kada se u istim uslovima trenira van vode, što potpomaže aktivnost kardiovaskularnog sistema i jača srčani mišić. Prosto rečeno, naše telo u vodi se može posmatrati kao u bestežinskom prostoru. Specifična težina vode je takva da efikasno održava 90% telesne mase, odnosno, mi osetimo samo 10% svoje težine u vodi. Ovo je vrlo važno sa aspekta smanjenja pritiska na zglobove i veće slobode pokreta.

Srčana frekvencija u stanju mirovanja

Srčana frekvencija je dobar pokazatelj zdravlja svakog organizma. Dok smanjenje srčane frekvencije u mirovanju ukazuje na poboljšanje kondicije, njeno stalno povećanje ukazuje na brojna stanja i bolesti. Zanimljiv je podatak da sa svakim stepenom porasta telesne temperature srčana frekvencija raste u proseku za 10 otkucaja, jer su razlike individualne.

Srčana frekvencija predstavlja dobar parametar za kontrolu oporavka nakon vežbanja. Ako se stalno povećava, moguće da je došlo do pretreniranosti i da je organizmu potreban odmor. Takođe, stalno povećanje može biti posledica dehidratacije, emocionalnog stresa, loših navika spavanja, bolesti (npr. anemija, razna upalna stanja, bolesti tireoidne žlezde), slabe uhranjenosti, itd.

Tokom testiranja na ergospirometru, utvrđeno je da sportisti često imaju višu srčanu frekvenciju dok traju pripreme za sam test, dok se ista normalizuje na „radnu“ vrednost odmah nakon početka testa. Objašnjenje je u uzbuđenju i iščekivanju. Isto se može tumačiti i kada su stresni i emocionalni faktori u pitanju i kod populacije koja se ne bavi sportom ili su rekreativci.

Važno je prepoznati rane znake koje nam upućuje naš organizam i na vreme, uz manje napora, savladati male prepreke pre nego što one prerastu u mnogo veće zdravstvene probleme. Fizička aktivnost nam mnogo pomaže na putu prevencije i očuvanja zdravlja.

 

 

Literatura:

Dikić N, Živanić S (2003). Onove monitoringa srčane frekvencije u sportu i rekreaciji. Udruženje za medicinu sporta Srbije.

Jensen MT,  Suadicani PHein HOGyntelberg F (2913). Elevated resting heart rate, physical fitness and all-cause mortality: a 16-year follow-up in the Copenhagen Male Study. Heart. 2013 Jun;99(12):882-7. doi: 10.1136/heartjnl-2012-303375. Epub 2013 Apr 17.

http://www.heart.org/HEARTORG/HealthyLiving/PhysicalActivity/FitnessBasics/Target-HeartRates_UCM_434341_Article.jsp#.XYfnJPXVLIU

Davies PMaconochie I (2009). The relationship between body temperature, heart rate and respiratory rate in children. Emerg Med J. 2009 Sep;26(9):641-3. doi: 10.1136/emj.2008.061598.

 

Foto: Flickr, A.F.,

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede
Povezani i slični tekstovi