You are here

Šta je to anaerobna sposobnost i zašto je važna?

Anaerobna aktivnost, trening

Anaerobna sposobnost predstavlja ukupnu količinu metaboličke hemijske energije koja se proizvodi delovanjem anaerobnih energetskih sistema. Ona zavisi od genetskih predispozicija, starosti sportiste, pola, morfoloških karakteristika i trenažnog stanja. Merenje anaerobne sposobnosti dominantno se izvodi kod sportista koji zahtevaju maksimalno ispoljavanje energije u kratkom vremenskom intervalu od nekoliko sekundi do oko 6 min.

Osnovni izvor energije u našem organizmu za mnoge ćelijske procese kao i za kontrakciju mišića je ATP (adenozin-trifosfat). ATP može biti proizveden u raznim ćelijskim procesima, ali najčešće u mitohondrijama oksidativnom fosforilacijom pod katalitičkim uticajem ATP sintaze. Glavno gorivo za sintezu ATP-a čine glukoza i masne kiseline. ATP ne može biti uskladišten. Zbog toga njegova potrošnja mora da sledi odmah nakon sinteze.

Nekoliko različitih izvora energije ili supstrata je dostupno telu za sagorevanje i za pomoć u novoj proizvodnji i reprodukciji ATP-a. Kao najvažniji energetski izvori mogu se izdvojiti kreatin fosfat, a potom masti, ugljeni hidrati i proteini.

Anaerobni energetski sistemi

To su sistemi koji se odnose na metaboličke puteve koji se odvijaju u citoplazmi ćelija i učestvuju u proizvodnji adenozin trifosfata (ATP) bez prisustva kiseonika. Razlikuju se fosfokreatinski i glikolitički sistem. Energija za sve aktivnosti trajanja kraćeg od 8-10 sekundi dobija se korišćenjem fosfokreatinskog sistema. Sa druge strane, energija za aktivnosti dužeg trajanja, od 10-ak sekundi do 2 minuta, dobija se anaerobnim razlaganjem ugljenih hidrata uz mali doprinos fosfokreatinskog sistema. Tranzicija iz jednog u drugi anaerobni sistem nije jasna već se postepeno događa sa porastom dužine trajanja aktivnosti. Glikogen koji je deponovan u ćeliji omogući će energiju za prvih desetak minuta rada mišića, dok će glukoza i slobodne masne kiseline iz krvi, dominirati tek posle tridesetak minuta rada mišića.

ATP i CP čine fosfageni sistem. Kreatin fosfat se razlaže i oslobađa fosfate i energiju koja se koristi za ponovnu produkciju ATP-a. Fosfageni sistem funkcioniše u prisustvu ili bez prisustva kiseonika, ali pošto nije zavisan od kiseonika u literaturi se navodi da je sistem anaerobni. Koncentracije ATP-a traju svega nekoliko sekundi, a CP potpomaže dodatnih 5 do 8 sekundi. Kombinovano, ATP-CP se može održavati od 3 do 15 sekundi i upravo u tom periodu je najveći potencijal u ispoljavanju maksimalne snage. Anaerobna glikoliza je predominantan energetski sistem koji se koristi za maksimalne napore u trajanju od 30 sekundi do 2 minuta. I to je drugi najbrži način da se resintetiše ATP. Za svaki molekul glikoze, u procesu glikolize nastaju po 2 molekula ATP-a.     

Anaerobni trening 

Anaerobni trening je vrsta treninga koji dovodi do unapređenja efikasnosti anaerobnog metabolizma i povećanja anaerobne sposobnosti. Adaptacije koje se uočavaju obuhvataju: porast efikasnosti pokreta, mišićne snage i brzine kontrakcije, poboljšanje puferskog kapaciteta i tolerancije na acidozu, kao i porast koncentracije enzima uključenih u anaerobnu produkciju energije. 

Redovan anaerobni trening poboljšava toleranciju na poremećaje acido-baznog statusa tokom vežbanja visokog intenziteta i unapređuje sposobnost oporavka.

Tokom oporavka fosfokreatin se brzo resintetiše pri čemu će polovina ukupne količine resintetisati nakon 30 sekundi, dok sa druge strane uklanjanje laktata u mišićima predstavlja proces koji se dosta sporije odvija. Sumarno, upotreba fosfokreatina i anaerobne glikolize kao dva važna energetska procesa isključivo zavisi od dužine trajanja, intenziteta i vrste fizičke aktivnosti.

Prednost anaerobnog energetskog sistema je što je u svakom trenutku dostupan i efikasan u smislu brzog dobijanja potrebne energije. Nedostaci bi bili limitiranost, i kratka upotrebljivost jer služi za proizvodnju energije koja je dovoljna za samo 2-3 minuta. Najveći nedostatak ovog sistema i anaerobne glikolize svakako je nastanak metaboličkih nusprodukata mlečne kiseline, koja značajno snižava PH, snižavajući tako dalju proizvodnju ATP-a.

Foto: Pixabay

Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede