You are here

Šta je cirkardijalni ritam?

 

 

Cirkadijalni ritam - zvuči ozbiljno i svakako nerazumljivo a zaprvo se radi o dnevno noćnom ritmu našeg tela. Naime, primetili smo kako deo naših forumaša piše postove posle ponoći, pa čak i u vrlo rano jutro.Zanimljivo da se u istim tim postovima vrlo često nađu primedbe na nepostizanje željene forme i kondicije, a da se pri tom ne vidi nikakva veza između nespavanja i lošeg fizičkog funkcionisanja. Priznajemo da su neki od vas “noćne ptice” ali želeli smo da vam ukažemo da prostu fiziologiju našeg tela koji treba ispoštovati.

Cirkadijalni ritam jesu ciklične promene u našem fizičkom, psihičkom i mentalnom funkcionisanju koje se ponavljaju nakon 24h. Promene u našem organizmu odgovor sun a promenu dnevne svetlosti tj na gubitak i pojavljivanje dnevne svetlosti. Cirkadijalni ritam se javlja kod većine živih organizama, ne samo kod čoveka pa i biljke i životinje imaju svoj ritam budnosti i spavanja, a nauka koja se bavi ovim promenama kod svih živih bića naziva se hronobiologija.

U našem mozgu postoji nešto što naučni nazivaju “master clock” (glavni sat) i on kontroliše crikadijalni ritam. Ovaj glavni sat se satoji iz mreže moždanih ćelija (suprahiazmatsko jedro). Ovo jedro, glavni sat, čini oko 20,000 moždanih ćelija i nalazi se iznad ukrštanja vidnih živaca (reko bi se iza čela). Na rad ovog glavnog sata utiče mnogo toga iz našeg organizma i iz naše okoline, a glavni sat utiče onda na snevno/noćni ritam, na pospanost i budnost, na lučenje hormona, na telesnu temperature i drugi važne funkcije. Hormoni na koje utiče ovaj glavni sat jesu između ostalog hormone rasta i melatonin.

Melatonin znate od ranije i znate a je povezan sa spavanje, - manje melatonina manje spavanja a ono je vitalno da se naše telo odmori i oporavi (a i da raste i napreduje). Sedenje za računarom uveče kad je inače napolju mrak smanjuje lučenje melatinona a time se javljaju i poremećaji spavanja ili jednostavno retemi se prirodni ritam spavanja. Naime kad bi pustili naše telo da se vodi prirodnim dešavanjima bili bi aktivni danju, a noću bi se odmarali jer količina svetlosti koja ulazi u oči zapravo određuje koliko će se melatonina lučiti.

Poremećaj cirkalijalnog ritma može dovesti i do poremećaja spavanja kao što je nesanica al ii do poremećaja u našem psihičkom i mentalnom funkcionisanju. Indirektno poremećajem ritma spavanja i budnosti mi remetimo i naš oporavak nakon treninga a time se umanjuju i efekti samog vežbanja.

 

 

 

 

Daniela_potpis_fotografija