Telesne masti predstavljaju energetski depo organizma. Količina energije (kcal) koje unosimo toko dana, jednim delom se troše za zadovoljenje dnevih energetskih potreba organizma. Količina energije koja je uneta, a prevazilazi dnevne potrebe u energiji, organizam usmerava u drugom pravcu.
Energija koja nije potrošena mora biti iskorišćena na neki način, jer ona ne može jednostavno da nestane. Sav višak energije koji naše telo ne potrši deponuje se kao skladište energije za neke buduće potrebe. To je prirodni mehanizam koji je genetske ugrađen u naše nasleđe. Mehanizam koje imaju sve životinje, ugrađen je za preživljavanje. Depoi energije omogućavaju izvor energije organizma u danima kada nema hrane. Životinje u jesenjem periodu nakupljaju depoe nergije koje koriste u zimskim mesecima. Ti depoi energije se nazivaju u modernom vremenu masne naslage i osobama koje vode računa o fizičkom izgledu i zdravlju nanose mnogo muka.
Body fat (BF%)
Body fat predstavlja procenat masne telesne mase kao udeo u ukupnoj tesesnoj masi organizma. Procenat BF se određuje kao odnos masne mase prema ukupnoj masi našeg tela. Body fat se određuje različitim metodama – mehaničim merenjem metodom kalipera, metodom bioimpedance, merenjem CT ili magnetnom rezonancom. Metode koje se u praksi najviše primenjuju su merenje kaliperom i bioimpedancom. Metodom kalipera meri se debljina kožnih nabora. Kožni nabori se mere Metodom bioimpedance se meri brzina sprovođenja električnog impulsa kroz naše telo. Različita tkiva imaju različitu osobinu i karaktereistike sprovođenja, pa se na osnovu toga određuje telesna komozicija našeg tela. Normalne vrednosti BF se razlikuju za prosečnog čoveka i za različite sportove. Takođe, razlikuju se vrednosti BF prema polu. Normalne vrednosti BF za prosečne osobe iznosi 15-17% muškarci i 25-27%žene. Kod sportista se vrednosti razlikuju u zavisnosti od vrste sporta. Najniže vrednosti su kod sportova sa težinskim kategorijama, izraženo aerobnih sportova, i sportova sa naglašenom estetskom komponentom. Više vrednosti su kod sportova snage, vodenih sportova. Može se reći da je danas trend da se vrednosti BF kreću na niže, tako da prosečna vrednost koja je merena pre 10godina i danas, pokazuje niže vrednosti BF. Niže vrednosti BF rezultat su modernog načina života i estetskih vrednosti savremenog sportistte, rekreativca i prosečnog čoveka.
Body mass index (BMI)
BMI vrednost predstavlja drugi pokazatelj telesne uhranjenosti organizma. BMI predstavlja odnos telesne mase(TM kg) i telesne visine (TV cm).
Računa se prema formuli BMI = TM/TV2 = (kg/m2)
Što je veća telesna masa to je veća vrednost BMI. Normalne vrednosti BMI iznose za muškarce i za žene. Niže vrednosti od toga smatraju se za pothranjenost, a više vrednosti za gojaznost. Problem kod BMI predstavlja činjenica da vrednost BMI ne uzima u obzir telesni sastav. Vrednost BMI će biti povišena bez obzira da li sportista ima veću količinu telesne mase koja je mišićna ili masna masa. Kod prirasta mase mišića ili masnog tkiva svejedno se dobija porast BMI. Tako da kod tumačenja BMI treba uzeti u obzir i BF. Svakako da vrednost BMI značajno korelira sa stanjem uhranjenosti i da je značajan pokazatelj stepena gojaznosti. U Americi preko 70% muške i 60% ženske odrasle populacije spada u kategoriju gojaznih. Takođe, porast gojaznih je značajno prisutan i kod dece. Normalne vrednosti BMI su od 18,5-24,9 kg/m2. Vrednosti BMI preko 25 predstavljaju prekomernu uhrajenost, a vrednosti preko 30 predstavljaju gojaznost.
Tipovi gojaznosti
Postoje dva tipa gojaznosti – muški i ženski tip gojaznosti. Sav višak energije koji organizam tokom 24h ne potroši, deponuje se u masnom tkivu i ćelijama adipocitima. Adipociti nakupljaju masne kapljice u sebi, što u stvari predstavlja energetske zalihe organizma. Najveći broj aipocita se nalazi kod muškaraca u predelu iznad struka tj. stomak i bokovi (muški tip gojaznosti) a kod žena u predelu bokova i zadnjice (ženski ti gojaznosti). Ovo predstavlja genetske i metaboličke osobenosti polne razlike organizama. Muški tip gojaznosti predstavlja povećani rizik za nastanak kardiovaskularnih i metaboličih oboljenja. Masno tkivo u predelu stomaka je metabolički aktivnije u odnosu na ono u predelu kukova, što predstavlja sklonost ka većoj količini masnoća u krvnim sudovima.
