Trigliceridi su estri glicerola i masnih kiselina. Glavni su sastojak životinjskih i biljnih masti i ulja. Dobili su ime po tome što se tri masne kiseline vežu na tri hidroksidne grupe glicerola.
Nivo triglicerida u krvi se određuje u sklopu pregleda krvi na masti. U slučaju povećanih vrednosti ovog parametra uglavnom se preporučuje dijeta mada se često trigliceridima ne poklanja velika pažnja. Naime većina doktora ne zna šta da preduzme kada je nivo triglicerida blago uvećan. Zbog čega?
Dok se visok nivo triglicerida povezuje sa srčanim oboljenjima, nijedna studija još nije dokazala da visok nivo triglicerida predstavlja samostalan faktor rizika za oboljenje srca. To znači da lekari nemaju dokaz da je u tom slučaju potrebno prepisati agresivnu terapiju za smanjenje nivoa triglicerida u krvi. Problem je u tome što pacijenti sa povećanim nivoom triglicerida gotovo bez izuzetka imaju i druge faktore rizika za oboljenje srca (u glavnom gojaznost, dijabetes,i/ili visok krvni pritisak). Do danas nije utvrđeno da li sami trigliceridi predstavljaju samostalan rizik.
Ali sa druge strane postoji veza između triglicerida i HDL holesterola. Ispostavlja se da kad god su povećani trigliceridi, HDL holesterol opada. Da li onda povećan rizik koji prati visok nivo triglicerida postoji zbog samih triglicerida, ili zbog posledičnog smanjenja "dobrog" holesterola? To još uvek niko ne može sa sigurnošću reći.
Takođe, trigliceridi su usko povezani sa masnom infiltracijom, degeneracijom i upalom jetre (steatohepatitisom). Ovakva upala jetre može da traje dovoljno dugo da izazove ozbiljno oštećenje jetre, pa čak i cirozu.
Posle svega navedenom jasno je da visok nivo trigliceria u krvi ne smemo ignorisati.
Prvo što osobe sa povišenim trigliceridima u krvi treba da rade jeste da ako su zdravi, počnu intenzivno da vežbaju. Vežbanjem se troše kalorije koje bi se inače nataložile u obliku masnog depoa, triglicerida.
Pored toga veoma je važno korigovati ishranu. Osobama sa povišenim mastima u krvi preporučuje se da nađu zamene za nezdrave varijante i da ih primenjuju svakodnevno. Ovakve promene u navikama, a ne dijete, dovešće do trajnijih efekata. Tako na primer treba zameniti punomasne mlečne proizvode nemasnim ili nisko masnim (umesto žutog sira jesti beli mladi sir npr.), mesne prerađevine svežim nemasnim mesom (kobasice zameniti pilećim belim npr.), prženje hrane zameniti dinstanjem ili pečenjem u rerni, izbaciti alkoholna pića i sve proizvode iz pekare. U cilju smanjenja masti u krvi hranu treba začiniti začinskim biljem (origanom, bosiljkom, majčinom dušicom, karijem….) i izbegavati soseve i majonez. U slučaju da se zaželimo pr žene hrane, najbolje je pržiti hranu na kašici maslinovog ulja pomešanoj sa kašikom putera.
Ako prihvatimo ove promene kao način života, biće lako smanjiti masti u krvi a lepša i vitkija linija će biti željena (neočekivana ) posledica.
