Živimo u vremenu kada možemo sačuvati i poboljšati svoje zdravlje pravilnom ishranom. Adekvatan način ishrane može uticati na brojnost različitih vrsta korisnih mikroorganizama u crevima, koji će uticati na pravilno funkcionisanje našeg imunog sistema.
Imunitet se može podeliti na urođeni (nespecifični) i stečeni (specifični). Urođena imunost je svojstvo organizma koje se stiče rođenjem, dok stečena imunost se, kao što i sam naziv kaže, stiče tokom života u kontaktu sa različitim vrstama mikroorganizama. Crevna flora se ubraja u urođeni imunitet, jer se formira odmah nakon rođenja i njen sastav se menja tokom života pod dejstvom različitih faktora, a pre svega hrane.
Pojam crevna flora odnosi se na skup živih mikroorganizama u digestivnom traktu domaćina. Ljudska creva su prirodna staništa za brojne, različite vrste mikroorganizama, većinom bakterija, koje su se prilagodile životu na crevnoj površini ili u lumenu creva. Broj bakterija u crevima 10 puta je veći u odnosu na ukupan broj naših ćelija. Smatra se da crevna flora ima vrlo važnu metaboličku aktivnost i da se ponaša kao virtuelni organ u našem telu. Crevna flora je ključan aspekt ljudskog zdravlja.
Postoje dokazi za višesmernu interakciju između ishrane, imunog sistema i mikroflore. Pored gena, životne sredine i upotrebe lekova, ishrana igra veliku ulogu u određivanju vrste mikroba koji će biti prisutni u crevima. Svi ovi faktori stvaraju jedinstven mikrobiom, koji je specifičan za svaku osobu.
Uloge crevne flore su: metabolička, trofička i zaštitna.
Metabolička uloga se sastoji u fermentaciji nesvarenih sastojaka hrane i endogene sluzi. Mikroflora razlaže potencijalno toksična jedinjenja hrane i sintetiše određene vitamine i aminokiseline, uključujući vitamine B kompleksa (biotin, folna kiselina, vitamin B12) i vitamin K. Ključni enzimi potrebni za formiranje vitamina B12 nalaze se samo u bakterijama. Trofička uloga podrazumeva da crevne bakterije mogu kontrolisati proliferaciju i diferencijaciju epitelnih ćelija. Zaštitna uloga je upravo uticaj crevne flore na imunitet. Crevna flora predstavlja barijeru koja sprečava ulazak patogenih mikroorganizama, odnosno čini ključnu liniju odbrane kojom se sprečava kolonizacija patogenih mikroorganizama.
Nedostatak određenih nutrijenata u ishrani takođe može da promeni sastav mikroflore. Na primer, vitamin A koji je neophodan za indukciju imunog odgovora takođe ima važne efekte na sastav mikroflore. Stoga, imunodeficijencija (pad imuniteta), usled nedostatka ovog vitamina, može da promeni sastav crevne flore i time imati velike posledice po ljudsko zdravlje.
Vlakna su ključni nutrijent za zdrav mikrobiom. Mikroflora pomaže u razgradnji vlakana svojim enzimima za varenje. Ishrana bogata vlaknima posebno utiče na vrstu i količinu mikroba u crevima.
Korišćenje antibiotika menja sastav crevne flore, tako što uništava bakterije koje su osetljive na taj antibiotik, a time se omogućava razmnožavanje bakterija koje su otporne na taj antibiotik, kao i razmnožavanje gljivica. Tako nastaje poremećaj crevne flore. Zato se uvek preporučuje da se tokom antibiotske terapije koriste i preparati probiotika.
Mogućnosti da se održava adekvatna mikroflora su:
Korišćenje probiotičke hrane (npr. jogurt, kefir, fermentisano povrće, kiseli kupus), probiotskih suplemenata (naročito onih koji sadrže bakterije iz roda Lactobacillus i Bifidobacterium), dosta voća i povrća, jer predstavljaju prebiotike (to su ugljeni hidrati, prvenstveno vlakna, koji hrane dobre bakterije i omogućavaju održavanje normalne mikroflore), korišćenje čajeva (naročito zeleni čaj), smanjenje stresa (koristan je čaj od kamilice i biljka Ašvaganda), normalan san (tinktura Valerijane).
„Naše zdravlje je u našim rukama“.
