You are here

Uticaj muzike na perfomanse

Kada pričamo o muzici, znamo da određena okolnost zahteva određenu jačinu, brzinu, ritam itd. Muzika može biti moćan alat u stimulisanju radne sposobnosti, može da deluje umirujuće, ali može da bude ometajući faktor u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazimo.

Efekti muzike

U kontekstu psihologije sporta i vežbanja, istraživači su pre svega istraživali razne uticaje muzike na psihološke, psihofizičke, psihofiziološke efekte.

Psihološki efekti se odnose na to kako muzika utiče na raspoloženje, afekat, emocije, stavove, spoznaju i ponašanje.

Psihofizički efekti muzike uključuju senzorne odgovore na fiziološke procese. U istraživanjima vezanim za muziku, percepcija fizičkog napora je od posebnog interesa i najčešće se procenjuje koristeći ocene opaženog napora RPE - predstavlja subjektivnu mera osećaja napora tokom fizičke aktivnosti.

Psihofiziološki efekti muzike odnose se na uticaj muzike na niz fizioloških parametara (npr. količina laktata u krvi, puls, brzinu disanja). Muzika vrši ergogeni efekat kada poboljšava fizičke performanse odlaganjem umora ili povećanjem radne sposobnosti. To obično rezultira nivoima izdržljivosti, snage, produktivnosti ili snage iznad očekivanog. Uopšteno govoreći, pokazalo se da su ritam i tempo elementi muzike koji će najverovatnije podstaći fizičku reakciju kod slušaoca/vežbača.

Ukrakto ću ukazati na to koje prednosti i mane mogu biti izazvane muzikom:

50 ispitanika u studiji (Karageorghis et al., 1996) su proizveli znatno veću snagu na spravi za merenje jačine stiska šake slušanjem stimulativne muzike u poređenju sa umirujućom muzikom ili bez ikakve muzike. Takođe, slušanje umirujuće muzike rezultiralo je nižim rezultatima jačine od testiranja bez ikakve muzike.

Istorijski gledano, u lekovita svojstva muzike verovao je i sam Aristotel, koji je uz isceliteljsku moć frule podstakao svoje učenike da učestvuju u svakodnevnom sviranju iste, ali nas ne zanima frula, koja iskreno ima prelepu opuštajuću melodiju! ⁣⁣⁣ ⁣

U kontekstu sporta i vežbanja, znamo da stimulišuća muzika podiže adrenalin i stavlja nas u takozvani “fight mode”. Zato je važno da pametno iskoristimo porast adrenalina, odradimo dobar trening i nakon treninga izađemo iz borbenog režima kako bi pustili naše telo da započne sa procesom oporavka.

Pažljivo odabrana muzika može da podigne performanse sportisti/vežbaču. Međutim, postoje određeni slučajevi u kojima treba izbegavati muziku. Na primer, u ranim fazama učenja, pre nego što veština postane autonomna (savladana), potreban je visok procenat kapaciteta za obradu informacija da bi učenik mogao da vrši tačne pokrete. Shodno tome, paralelna obrada muzike i kinestetičkih znakova može rezultirati smanjenjem performansi. Slično tome, dok učite novu veštinu, povratne informacije trenera su od ključne važnosti, a muzika pruža nepotrebno ometanje koje može inhibirati učenje. Još jedna bitna stvar - muzika nije naročito efikasna tokom aktivnosti vrlo visokog intenziteta. Hormoni adrenalin i kortizol su u velikim količinama u tim trenucima prisutni i iz tog razloga sav fokus vežbača/sportiste je usmeren ka onome čime se bavi na samom terenu ili treningu.

 

 

Zaključak:

Muzika može biti poprilično od koristi kada se radi o treningu snage i izdržljivosti, zato iskoristite njene benefite na najbolji način!

Reference:

https://www.researchgate.net/publication/235925570_Music_in_sport_and_ex...

Galerija: 
Đorđe Nikolić
M. Sc. sporta