You are here

Utrenirani ili pretrenirani? Puls će pokazati

Fizička aktivnost ima povoljan uticaj na zdravlje svakog pojedinca. Povećava kvalitet života i smanjuje rizik razvoja mnogih bolesti. Stimulativno deluje na sve organske sisteme. Kada je u pitanju kardiovaskularni, dolazi do ekonomičnijeg rada srca jer smanjivanjem srčane frekvencije vremenom, smanjuje se potreba za kiseonikom pri istom nivou napora, i sa energetskog aspekta srčani mišić se manje „troši“.

Parametar uz pomoć koga možemo objektivno da procenimo i pratimo uticaj treninga na naš organizam jeste srčana frekvencija. Ona predstavlja broj srčanih ciklusa u jedinici vremena izražena brojem otkucaja (udara) u minuti. Normalne vrednosti srčane frekvencije u mirovanju kod zdravih mladih osoba iznose 60-80 otkucaja/min. i smanjuju se sa starenjem. Vrednost niža od 60 otk./min. naziva se bradikardijom, a preko 100 otk./min. tahikardijom.

Srčana frekvencija se može meriti na razne načine, u praksi najlakše palpiranjem arterijskog pulsa i primenom monitora srčane frekvencije- pulsmetri, koji omogućavaju kontinuirano praćenje kako tokom mirovanja, tako i pri različitim intenzitetima opterećenja. Razlog čestog merenja srčane frekvencije tokom aktivnosti je pre svega u cilju praćenja i doziranja intenziteta vežbanja.

Vrednost srčane frekvencije raste linearno sa povećanjem nivoa opterećenja tokom dinamičkih aktivnosti. Porast srčane frekvencije tokom vežbanja odgovara povećanim zahtevima aktivne muskulature za hranljivim materijama i kiseonikom. Srčana frekvencija u mirovanju počinje da se smanjuje nakon nekoliko nedelja aerobnog treninga, u proseku za 15 otkucaja nakon 3 do 6 nedelja. Niska srčana frekvencija je značajna jer ukazuje na jak i efikasan srčani mišić. Smanjena srčana frekvencija omogućava duži odmor između otkucaja, pa više krvi ulazi u komore. Ova povećana količina krvi rasteže srčani mišić i dovodi do jače kontracije i veće istisne moći. Bradikardija u mirovanju je fiziološki nalaz kod utreniranih osoba jer zahvaljujući većem udarnom volumenu, srce ispumpava više krvi u cirkulaciju, i sa manjim brojem otkucaja zadovoljava potrebe organizma za kiseonikom.

Sporija srčana frekvencija ukazuje na veći udarni volumen, odnosno na veću aerobnu sposobnost. Zbog toga srčanu frekvenciju možemo koristiti kao indikator aerobne kondicije, mada se za tačnu procenu koristi test fizičkog opterećenja.

Jutarnji puls je najniža vrednost srčane frekvencije zabeležena neposredno pre ili u trenutku buđenja. Jedan je od značajnih parametara kondicije. Međutim, treba znati da njena vrednost:

  •  opada sa godinama
  •  praktično se ne može koristiti kod osoba koje uzimaju lekove za srce
  •  kod emotivnih ličnosti kao i kod onih koje piju kafu i puše, vrednost je uvek viša.

Srčana frekvencija je dobar pokazatelj zdravlja svakog organizma. Smanjenje srčane frekvencije u mirovanju ukazuje na poboljšanje kondicije, dok stalno povećanje ukazuje na pretreniranost, moguću dehidrataciju, emocionalni stres, loše navike spavanja, bolesti (npr. anemija, razna upalna stanja, bolesti tireoidne žlezde), slabu uhranjenost ili kombinaciju dva ili više faktora. Prema nekim navodima, dovoljno je da jutarnja vrednost srčane frekvencije poraste za 10/min. pa da se posumnja na neki problem.

Pored doziranja opterećenja, srčana frekvencija predstavlja dobar parametar za kontrolu oporavka nakon vežbanja. Subjektivni osećaj zamora pri određenom naporu može takođe da bude parametar procene oporavka. Ubrzanju procesa oporavka značajno doprinose: adekvatna količina sna (ne manje od 6 sati), pravilna ishrana i hidratacija, dijetetski preparati (u cilju brže sinteze proteina, nadoknade energetskih rezervi i uspostavljanja vitaminske ravnoteže), masaža i aktivni odmor.

Srčana frekvencija je pravi barometar zdravlja i pokazuje kada je osoba spremna da ponovo započne treniranje. Zbog toga je važno pratiti njene vrednosti i u naporu i u mirovanju, i na taj način na vreme pomoći organizmu da ne dođe do pretreniranosti ili bolesti.

 

 

Literatura:

Dikić N, Živanić S (2003). Onove monitoringa srčane frekvencije u sportu i rekreaciji. Udruženje za medicinu sporta Srbije.

Jensen MT,  Suadicani PHein HOGyntelberg F (2913). Elevated resting heart rate, physical fitness and all-cause mortality: a 16-year follow-up in the Copenhagen Male Study. Heart. 2013 Jun;99(12):882-7. doi: 10.1136/heartjnl-2012-303375. Epub 2013 Apr 17.

https://www.health.harvard.edu/blog/resting-heart-rate-can-reflect-current-future-health-201606179806

 

Foto: Needpix, Maxipixel,Pixabay

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede