Aerobne vežbe fizički remodeluju mozak za vrhunske performanse na svim frontovima. Konkretno vežbanje poboljšava učenje na tri nivoa: prvo, optimizuje vaš mentalni sklop da poboljša budnost, pažnju i motivaciju; drugo, priprema i podstiče nervne ćelije da se vežu jedna za drugu, a to je ćelijska osnova za prijavljivanje i prenos novih informacija; i treće, podstiče razvoj novih nervnih ćelija iz matičnih ćelija u hipokampusu. Ukratko, ne samo da vežba pomaže mozgu da se pripremi za učenje, već zapravo olakšava i zadržavanje informacija.
U SAD-u, u Ilinoisu, sprovedeno je istraživanje u vidu ranojutarnjeg programa vežbi pod nazivom „Zero Hour“, koje je nastojalo da utvrdi da li vežbanje pre škole daje učenicima podsticaj u njihovoj sposobnosti čitanja i drugih zadataka. Od uvođenja ovog programa, primećeni su izuzetni rezultati kako u samoj fizičkoj aktivnosti tako i u akademskom učinku. Njihova filozofija je bila da nauče decu kako da prate i održavaju sopstveno zdravlje i kondiciju – veštinu životnog stila sa ogromnim dugoročnim prednostima. U stvari, širom zemlje, istraživanja pokazuju da učenici sa višim rezultatima u vežbanju takođe imaju više rezultate na testovima znanja.
Fizička aktivnost ima pozitivan uticaj na pamćenje, koncentraciju i ponašanje u učionici. Vežbanje može poboljšati mentalno zdravlje učenika i može biti najbolja odbrana od mnogih uobičajenih problema mentalnog zdravlja sa kojima se oni bore.
Stres Učenici se suočavaju sa ogromnim stresom u školi i u životu, uključujući pritisak vršnjaka, preopterećenost školom i izgradnju vlastitih, društvenih, emotivnih i porodičnih uloga. Vežba kontroliše emocionalna i fizička osećanja stresa, a deluje i na ćelijskom nivou. Fizička aktivnost je prirodan način za prevenciju negativnih posledica stresa jer može da spreči loše posledice hroničnog stresa i da ih preokrene. Osim toga, studije pokazuju da ljudi koji svojim životima dodaju fizičku aktivnost postaju društveno aktivniji, što podiže samopouzdanje i pomaže u uspostavljanju i održavanju društvenih veza.
Anksioznost Anksioznost se definiše kao prirodna reakcija na „pretnju!/stres, ali i zabrinutost kada nema stvarne pretnje. Kada dođe do tačke u kojoj neko ne može normalno da funkcioniše, je anksiozni poremećaj. Panika je najintenzivniji oblik anksioznosti i učenici mogu imati napade panike tokom testova i u situacijama kooperativnog učenja, ili ponekad samo zbog opšteg pritiska škole. Većina studija pokazuju da aerobne vežbe značajno smanjuju simptome anksioznih poremećaja. Kroz vežbu, ljudi uče da ublaže anksioznost i ponovo izgrade svoje samopouzdanje. Vežbanje preusmerava moždane krugove, smanjuje napetost mišića i uči drugačijem ishodu u situaciji koja izaziva anksioznost, na kraju oslobađajući anksioznu osobu od njenih zabrinjavajućih sklonosti.
Depresija Poznato je da aerobne vežbe imaju pozitivan uticaj na simptome depresije. Studije sugerišu da endorfini proizvedeni u mozgu tokom vežbanja doprinose opštem osećaju blagostanja. Vežbanje takođe povećava dopamin, koji poboljšava raspoloženje i pažnju. Trideset minuta umerenog vežbanja nekoliko dana u nedelji može učiniti čuda za učenike koji pate od depresivnog raspoloženja.
ADHD Škola može biti neprijatno okruženje za učenike sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD) zbog potrebe da mirno sede, okrenu se napred i slušaju. Strukturirana vežba – u obliku borilačkih veština, baleta, skejtborda ili gimnastike, na primer – je jedna od najboljih strategija lečenja ADHD-a. Kombinacija izazova i mozga i tela je čak bolja od same aerobne aktivnosti jer tehnika ovih sportova aktivira oblasti mozga koje: kontrolišu ravnotežu, tajming, sekvenciranje, procenjuju posledice, prebacivanje, ispravljanje grešaka, fino motorno prilagođavanje, inhibiciju i , naravno, intenzivan fokus i koncentracija.
Izvori:
https://www.wgu.edu/blog/exercise-and-brain-how-fitness-impacts-learning1801.html https://www.ucl.ac.uk/students/news/2020/may/study-boosting-benefits-exercise
