Vežbanjem indukovana astma je reverzibilni poremećaj koji se karakteriše konstrikcijom (sužavanjem) glatkih mišića disajnih puteva kao odgovor na fizičku aktivnost. Tipičan napad javlja se 15 minuta nakon fizičkog napora, najranije u roku od 6 do 8 minuta, a simptomi se postepeno povlače u roku od 30 do 60 minuta. U 30 - 40% slučajeva simptomi se mogu javiti od 4 do 6 sati nakon vežbanja, tokom kasne faze imunog odgovora.
Očigledni znaci i simptomi su: otežano disanje, šištanje, stezanje u grudima, kašalj. Suptilni znaci i simptomi su: bol u stomaku i mučnina, umor, nelagodnost u grudima, česte prehlade, suvo grlo, pad performansi, glavobolja..Porodična istorija astme, alergijska kijavica i hronična astma su predisponirajući faktori, a provocirajući faktori (okidači – trigeri) su hladan, suv vazduh, velika nadmorska visina, izlaganje alergenima u hrani ( bademi, kikiriki, celer, belanac, banane do dva sata pre treninga ). Trajanje i intezitet vežbanja takođe imaju uticaj na pojavu napada. Trening visokog inteziteta i trening koji dugo traje dovode do povećanja rizika za nastanak epizode vežbanjem indukovane astme.
Prema stepenu učestalosti pojave simptoma, sportove možemo podeliti u dve grupe:
Podnošljive aktivnosti/sportovi su: streljaštvo, trening sa tegovima, fudbal, gimnastika, karate, plivanje, tenis, odbojka i rvanje
Manje tolerantni sportovi su: košarka, biciklizam, klizanje na ledu, veslanje...
Dijagnostikovanje vežbanjem indukovane astme kod sportista bez hronične astme može biti teško, naročito kada se radi o sportistima sa suptilnijim simptomima koji nisu usko specifični. Pored toga, oni koji se profesionalno bave sportom često znaju umanjiti važnost simptoma i nastaviti godinama da treniraju bez lečenja. Procena je 5 - 30% nedijagnostikovanih slučajeva među spotristima. Dijagnoza se postavlja pažljivo uzetom istorijom bolesti, koja mora sadržati konkretna pitanja u vezi sa astmom. Savet Američkog sportskog koledža je uključivanje ovih pitanja u svaki upitnik.
Provokacioni test koji omogućava postavljanje dijagnoze je indukovana fizička aktivnost koja traje od 6 do 8 minuta, intezitetetom u rasponu 85 - 90 % predviđenog maksimalnog pulsa, minimum 4 sata nakon poslednjeg napada.
Lekar mora napraviti kritičnu razliku da li se kod sportiste javlja vežbanjem indukovana astma ili je u pitanju hronična astma sa epizodama tokom vežbanja. Ova razlika je važna u pogledu lečenja jer sportista sa pojedinačnim napadima zahteva tretman samo pre vežbanja, dok sportista sa perzistentnom astmom zahteva svakodnevnu antizapaljensku terapiju.
Kada se jednom dijagnostikuje, tretman izbora za uspešnu kontrolu napada je farmakološka terapija. Praktično, svaki sportista može da se takmiči sa ovom vrstom terapije ukoliko ima adekvatnu medicinsku dokumentaciju. Lekovi se primenjuju kao inhalatori preventivno aplikovanjem od 15 do 30 minuta pre vežbanja, a takođe i za zaustavljanje napada i efikasni su u preko 90% slučajeva.
Ohrabrujuće podatke koji mogu pomoći u terapiji iznose nedavne studije. Prema rezultatima jedne od njih, čini se da postoji veza između ishrane bogate vitaminom C i napada astme. Vitamin C je kao antioksidant prisutan u sluzokoži disajnih puteva, a niski nivoi vitamina C smatraju se faktorom rizika za nastanak astme. Suplementacija vitaminom C blokira napad astme kod 45% učesnika studije, a sedam od preostalih jedanaest istraživanja u ovoj oblasti pokazala su slične efekte prilikom suplementiranja sa od 1 do 2 g vit C. Generalno, to je jeftin tretman koji je relativno bezbedan i sa niskim procentom neželjenih reakcija, ali ostaje da se u daljem toku preciznije govori o tome. U međuvremenu, neka osnova bude ishrana bogata vitaminom C.
Idealan tretman podrazumevao bi izbegavanje okidača u kombinaciji sa dopunama u treningu sportiste, ali svesni smo činjenice da ova praksa nije uvek izvodljiva. Sledeći preventivni postupci mogu pomoći, ali, svako za sebe mora pronaći pravu meru.
-
od 30 do 60 min pre aktivnosti početi sa zagrevanjem u trajanju od 10 do 15 minuta, uz obavezno istezanje
-
Krenuti sa kratkim intervalima submaksimalne aktivnosti, u trajanju od 5 do 10 min,
-
Premedikacija (terapija) od 15 do 30 min pre vežbanja,
-
Nakon vežbanja, postepeno smanjivanje aktivnosti u trajanju od 10 do 15 minuta kroz šetnju i istezanje, kako bi se sprečile nagle temperaturne promene u disajnim putevima.
-
Tehnike disanja (sporo i duboko disanje) mogu prevenirati hiperventilaciju
-
Posebne mere tokom hladnih dana su upotreba maske ili marame preko usta.
-
Visok nivo utreniranosti smanjuje potrebu za lekovima i smanjuje pojavu napada.
Ukoliko se ne leči, vežbanjem indukovana astma može biti prepreka za postizanje vrhunskih sportskih performansi, kako kod profesionalnih sportista tako i kod rekreativaca. S obzirom na podatak da u svetu više od 300 miliona ljudi ima astmu, a u Srbiji čak svako sedmo dete, bitno je naglasiti da je suočavanje sa istom neophodno kako bi se na vreme preduzele neophodne mere i da dijagnoza vežbanjem indukovane astme nije nikakva prepreka za postizanje olimpijskih dostignuća.
Literatura korišćena u izradi teksta:
-
Slater, J.B. and Slater, E.G. (1996). Exercise induced asthma. Sports Medicine Update, 11(3), 26-9.
-
Storms, W.W. and Joyner, D.M. (1997). Update in exercise-induced asthma: A report of the Olympic exercise asthma summit conference. The Physician and Sportsmedicine, 25(3), 45-55.
-
15. Katz, R.M. (1986). Prevention with and without the use of medications for exercise-induced asthma. Medicine and Science in Sports and Exercise, 18(3), 331-3.
