You are here

Vežbanjem protiv osteoporoze

Osteoporoza je oboljenje koje se karakteriše smanjenjem mineralnog sadržaja kostiju i redukcijom koštanih lamela koje dovodi do povećanja poroznosti kostiju, fragilnosti i sklonosti prelomima. Često se ovo oboljenje naziva i tihom epidemijom XXI veka. Bolest najčešće započinje u toku pete decenije života ili kasnije, tako da se u 30% žena u menopauzi dijagnostikuje osteoporoza, dok od ovog broja 50% doživi prelom.

Niska koštana gustina može da bude posledica male maksimalne koštane mase ili njenog povećanog gubitka. Predilekciona mesta za frakture usled osteoporoze su vrat butne kosti, kičmeni pršljenovi i ručni zglob. Usled multiplih kompresivnih fraktura kičmenih pršljenova mogu se javiti gubitak visine, kifoza i sekundarni bol kao posledica izmenjene biomehanike leđa. Frakture grudnih pršljenova mogu da budu povezane sa restriktivnom bolešću pluća, dok frakture slabinskih pršljenova- sa abdominalnim simptomima ili kompresijom nerva, koja izaziva ishijalgiju.

Dijagnostikovanje osteoporoze

Dijagnoza se postavlja detaljnim:

  • kliničkim pregledom uz radiografije zahvaćenih segmenata,
  • denzinometriju i
  • laboratorijsku obradu.

Dvostruko-energetska apsorpciometrija (DEXA) predstavlja metodu merenja koštane gustine emitovanjem snopova radiotalasa različitog energetskog nivoa. Sastoji se u propuštanju jonizujućeg zračenja kroz telo bolesnika i beleženju skretanja i slabljenja primljenog signala iznad čitavog tela ili pojedinih segmenata. Laboratorijske analize obuhvataju krvnu sliku, nivo kalcijuma u serumu i 24-časovnom urinu, nivo 25(OH)D i funkcionalne testove jetre i bubrega.

Čvrstina koštane mase određena je stepenom fizičke aktivnosti i vežbanja u prvih dvadeset godina života. Ova čvrstina se formira sve do 30. godine. Nakon toga žene gube oko 0,5% koštane mase godišnje, u narednih 10-15 godina ili do menopauze, da bi se potom gubitak koštane mase ubrzao. Muškarci takođe gube koštani sadržaj, ali sporije nego žene. Fizička aktivnost, čak i samo umerena, značajan je anabolički stimulans. Najveće opterećenje u odnosu na skelet stvaraju kontrakcije mišića, kost se prilagođava pomenutim opterećenjima radi očuvanja strukturne i funkcionalne uloge. Fizička aktivnost poboljšava nastanak novih koštanih ćelija, a na taj način i gustinu kosti. Fizička aktivnost i adekvatna ishrana (kalcijum, vitamin D) posebno u adolescenciji i ranoj mladosti redukuju rizik od pojave osteoporoze u kasnijem periodu života.

Lečenje 

Lečenje podrazumeva:

  • zbrinjavanje akutnih preloma,
  • modifikaciju faktora rizika i
  • lečenje svakog poremećaja koji izaziva redukciju koštane mase. 

Pre svega obuhvata dozirano i kontrolisano vežbanje uz medikamentoznu terapiju i, po potrebi, rasteretnim miderom kod obolelog kičmenog stuba. U slučajevima preloma, indikovano je operativno lečenje. Od medikamenata u upotrebi su: oralni preparati kalcijuma uz vitamin Dbisfosfonatiestrogen (uz oprez zbog povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma dojke), raloksifen, selektivni modulator estrogenih receptora, povećava gustinu kostiju i snižava ukupni holesterol kao i LDL, bez stimulacije hiperplazije endometrijuma, iako može da provocira napade vreline, PTH koji podstiče formiranje kostiju i može se davati svakodnevno, najviše dve godine.

Dostizanje maksimalne mase kosti tokom detinjstva i adolescencije ključna je determinanta zdravog skeleta u odraslom dobu. S tim u vezi, sport i redovno vežbanje su od neprocenjive važnosti za prevenciju, ali i lečenje osteoporoze.

Osteoporoza i vežbanje 

Osobe sa osteoporozom treba da izbegavaju kontaktne sportove i intenzivno vežbanje koje izlaže koštano tkivo prevelikom mehaničkom opterećenju. Prednosti treninga snage u slučaju osteoporoze i dalje su naglašene zbog pozitivne korelacije mišićne snage i koštane gustine koja se posebno odnosi na snagu proksimalnih mišićnih grupa. Vežbe sa tegovima utiču na žarišta smanjene koštane gustine i na gornjim i na donjim ekstremitetima, dok trčanje i povećan unos kalcijuma takođe dovode do povećanja koštane mase i gustine ali uglavnom donjih delova tela.

Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede