You are here

Zašto baš plivanje?

Fizička aktivnost je dobra za zdravlje, međutim, cilj je za svakog pronaći aktivnost koja mu odgovara i prija. Koliko puta ljudi odustaju od fizičke aktivnosti iz brojnih razloga: bolova u zglobovima, leđima, viška kilograma te smanjene motivacije, problema sa disajnim putevima, itd?

Aktivnost koja se u većini slučajeva može preporučiti jeste plivanje. Bez obzira na uzrast i sposobnosti, plivanje pozitivno utiče na mnoge aspekte života, uključujući fizičke, mentalne i emocionalne dobrobiti.

Da vidimo, zbog čega se plivanje smatra najzdravijom fizičkom aktivnošću?

Plivanje je jedna od najboljih aerobnih aktivnosti koja aktivira celo telo, razvija fleksibilnost i snagu, a kosti i ligamenti ne trpe opterećenje. Istovremeno se jačaju svi mišići, uključujći i onaj najvažiji u našem telu –srčani mišić. Doprinosi se i zdravlju krvnih sudova i smanjuje rizik od ateroskleroze, pojave visokog krvnog pritiska, holesterola i dijabetesa. Istraživanja pokazuju da plivanje vrlo laganim intenzitetom pozitivno utiče na visok krvni pritisak. Takođe, plivanje pomaže i u rešavanju niskog krvnog pritiska, jer laganim plivanjem dolazi do dubljeg disanja, poboljšanja cirkulacije i bolje oksigenacije.

Plivanje poboljšava san i mentalne funkcije. Utiče na smanjenje nivoa kortizola, hormona stresa, a oslobađa se hormon sreće endorfin. Takođe, smatra se da se povećava nivo testosterona i estrogena. 

Koji stil plivanja?

Svaki stil plivanja angažuje određenu grupu mišića. Zato je izuzetno važno da se koristi više od jedne tehnike, naravno ako nema kontraindikacija.

Za početnike, a naročito one koji su i gojazni, najbolje je prsno plivanje. Najzahtevnija tehnika jeste delfin, dok je jedan od najpopularnijih stilova kraul. Leđni stil je manje intenzivan, te se preporučuje plivačima koji nemaju dobru tehniku disanja, ali i onima sa zdravstvenim tegobama poput: problema sa kičmom, bolova, lošeg držanja, deformiteta.

S obzirom da je napor kome se organizam izlaže tokom plivanja znatno manji, ovo je idealna fizička aktivnost za osobe koje imaju problem sa bolovima u leđima. Preporučuje se leđno plivanje u nešto toplijoj vodi (od 27 do 30 °C), dok se izbegava prsno i leptir stil. Zbog prividno manje težine tela u vodi, pokreti se lakše izvode, što je posebno značajno za obolele od spondiloze, artroze i ostalih bolesti koštano-zglobnog sistema. Plivanje poboljšava koordinaciju, ravnotežu i držanje tela.

Rekreativno plivanje odlično je za osobe obolele od astme jer zahteva pravilno i duboko disanje. Preporučuje se plivanje prsnom tehnikom ili kraulom.

Ovo je odličan izbor fizičke aktivnosti za trudnice jer ne opterećuje zglobove i stomak, a umanjuje stres, smanjuje osećaj „težine“ u nogama i sprečava pojavu otoka.

Kako fizička aktivnost u starijem dobu često ima specifična ograničenja, plivanje je za njih veoma poželjan vid rekreacije. Doprinosi očuvanju kondicije i prevenciji srčanih, plućnih i reumatskih bolesti, smanjuje depresivnost i poboljšava raspoloženje.

Rekreativno plivanje je odlična dopunska aktivnost za opuštanje mišića nakon napornih treninga koja ubrzava fazu odmora.

Plivanjem se troši dosta kalorija, u kojoj meri, zavisi od brojnih faktora, ali efekti te potrošnje nisu baš brzo vidljivi kao kod drugih aktivnosti. Razlog za to može biti hladnoća vode koja odvodi dobar deo toplote tela, a rezultat toga je pojačan apetit nakon treninga.

Za najbolji učinak preporučuje se svakodnevno plivanje u trajanju od minimum 30 minuta, ili bar tri puta nedeljno u istom trajanju. Pravilna hidratacija i ishrana su sastavni deo svakog treninga. Ne treba plivati nakon obilnog obroka, ali ni gladan, zbog moguće opasnosti od naglog pada nivoa šećera u krvi (hipoglikemija). Iako je nemoguće primetiti znojenje tokom plivanja, ono je svakako prisutno, jer se na taj način organizam oslobađa viška toplote, te je neophodan unos dovoljne količine tečnosti.

Kao i kod bilo kog koncepta vežbanja, postizanje balansa je važan momenat. Plivanje u nekontrolisanim uslovima može dovesti do različitih stanja i poremećaja zdravlja, zbog toga je umerenost, edukovanost, ali i individualna prilagođenost ključna. Takođe, da bismo maksimalno iskoristili sve benefite koje ova aktivnost može da pruži, plivanje bi trebalo uvrstiti u redovnu trenažnu rutinu.

 

 

Literatura:

https://www.swimming.org/justswim/8-benefits-of-swimming/

https://www.health.harvard.edu/blog/simplify-your-workout-with-lap-swimming-2019070117254

https://blog.fitpass.rs/2018/10/05/zasto-se-plivanje-smatra-najzdravijom-fizickom-aktivnoscu/

 

Foto: PXfuel, Pxhere,

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede
Povezani i slični tekstovi