You are here

Zašto imunitet pati zimi a oporavlja se leti?

Postavlja se pitanje zašto su prehlada i grip rasprostranjeni tokom zime, a nestaju tokom letnjih meseci. Hladnije vreme čini ljude manje aktivnim, što smanjuje cirkulaciju. Tokom zime, ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru, pa je veća verovatnoća da će udisati isti vazduh kao i neko ko ima prehladu ili grip, i tako dobiti virus. Dani su kraći tokom zime, a nedostatak sunčeve svetlosti dovodi do niskog nivoa vitamina D i melatonina, a sunčeva svetlost je potrebna za njihovu sintezu. Hladan, suv vazduh tokom zime omogućava mikroorganizmima da se lakše šire, jer se naše sluzokože isušuju i nisu toliko efikasne u blokiranju mikroorganizama da uđu u naš organizam. Povećana cirkulacija, naročito tokom vežbanja, pozitivno utiče na aktivnost ćelija imunološkog sistema koje su važne u borbi protiv infekcija.

Imunološki sistem je odbrambena mreža čiji je zadatak da zaštiti od potencijalno štetnih bakterija i virusa, kao i drugih patogenih agenasa koji se javljaju tokom cele godine. Urođeni imunitet je prva linija odbrane, koja sprečava patogene agense da uđu u organizam. Sastoji se od fizičkih barijera (npr. koža i sluzokoža respiratornog i digestivnog trakta), hemijskih barijera (npr. visoka kiselost želudačnog soka) i ćelijskih barijera (npr. fagocitne ćelije, čiji je zadatak da fagocituju, tj. progutaju mikroorganizme). Stečeni imunitet je druga linija odbrane, koja koristi veliki broj različitih tipova ćelija, koje međusobno komuniciraju kako bi pomogle organizmu da prepozna i pobedi patogene agense koji su uspeli da probiju prvu liniju odbrane. Stečeni imunitet je razlog zašto se najčešće ne dešava drugi napad istog agensa nakon oporavka od prethodne bolesti.

Vitamini i minerali za jačanje imuniteta

Izuzetno je važno da organizam bude dovoljno snabdeven svim hranljivim sastojcima potrebnim za imunitet, što znači da se ishrana sastoji od prirodne, zdrave hrane sa puno svežeg voća i povrća.

Vitamini

Vitamin A – nalazi se u šargarepi, spanaću, blitvi, bundevi, kajsijama, dinji, a od namirnica životinjskog porekla u ribi (bakalar, tuna, sardine), iznutricama (džigerica), kao i u mlečnim proizvodima i jajima.

Vitamin C – nalazi se u agrumima (kao što su pomorandže, grejpfrut, kivi), bobičastom voću, paradajzu, paprici.

Vitamin D – dobri izvori ovog vitamina uključuju jaja, mleko, masne ribe (pastrmka, haringe, losos, skuša), kao i cela zrna žitarica i orašaste plodove (orasi) i semenke bundeve.

Vitamin E - nalazi se u pšeničnim klicama, bademima i biljnim uljima (maslinovo, sojino, palmino).

Minerali

Cink - dobri izvori su posni komadi mesa, riba, školjke, orašasti plodovi i semenke bundeve, pasulj.

Selen – dobro snabdeven u morskim plodovima, govedini, orašastim plodovima i semenkama.

Fizička aktivnost

Trening je odličan način da ojačate organizam tokom sezone gripa. Čak i umereno vežbanje (kao što je 20-30 minuta brzog hoda) mogu imati pozitivan efekat na imunološku funkciju organizma, jer fizička aktivnost stimuliše cirkulaciju krvi i uklanja toksine iz organizma.

Ostali faktori

Obratite pažnju i na druge faktore životnog stila, kao što su stres i kvalitet sna, koji su takođe deo imunološkog zdravlja. Stres podiže nivo kortizola, što može oslabiti imunološki sistem. Kontrolisanje stresa je važno za održavanje zdravog načina života. Vežbanje, meditacija, društvene aktivnosti i slušanje muzike su efikasni načini za kontrolisanje stresa.

Još jedan značajan faktor je san koji je neophodan kako bi dobro funkcionisao imunološki sistem. Treba se dosledno pridržavati vremena za spavanje. Dovoljno kvalitetnog sna (6-8 sati) omogućava adekvatnu imunološku odbranu.

Galerija: 
Nikola Todorov
Lekar - savetnik za ishranu