You are here

Zdrave kosti kao prevencija preloma

O povezanosti fizičke aktivnosti i zdravlja postoje brojni podaci, još od starog Rima, Kine i Grčke. Mnoga istraživanja povezuju redovnu fizičku aktivnost sa smanjenjem određenih oboljenja. Osim što poboljšava funkciju srca, utiče i na imunski sistem smanjujući učestalost infekcija gornjeg respiratornog trakta, unapređuje funkciju respiratornog sistema i povećava potrošnju kiseonika, povoljno deluje na metabolizam masti i lipidni status organizma (ovde se prvenstveno misli na aerobnu fizičku aktivnost), poboljšava peristaltiku, bolji rad endokrinih žlezda i enzima za varenje, povećava mišićnu silu i mišićnu snagu, utiče na emocionalnu stabilnost, povećava motivisanost, i ostvaruje mnoge druge benefite.

Kada govorimo o koštanom sistemu, ključna odrednica zdravog skeleta u odraslom dobu jeste dostizanje maksimalne mase kosti tokom detinjstva i adolescencije. Najveća gustina koštane mase postiže se krajem 20-tih i početkom 30-tih godina života. Nakon toga i muškarci i žene gube koštanu masu. Kod žena se taj pad brže odvija zbog smanjenja uticaja hormona estrogena. Naime, čak 90% koštanog rasta se dešava između 10. i 20. godine. I to je period kada fizička aktivnost treba da čini svakodnevni deo života mladog organizma. Jer, fizička aktivnost, čak i samo umerena, predstavlja značajan anabolički stimulans. Ona poboljšava nastanak novih koštanih ćelija, a na taj način povećava i gustinu kostiju. Stimuliše izgradnju koštane mase, naročito pod povećanim opterećenjem. S tim u vezi, aktivnosti koje mogu doprineti izgradnji koštanog tkiva su: skakanje, preskakanje konopca, dizanje tegova, trčanje, igranje, grupni sportovi, itd.

Suplementacija kao saborac za zdrave kosti

Zdravlju koštano-zglobnog sistema se doprinosi i adekvatnom suplementacijom. Raznovrsna ishrana, naročito u mladosti može da podmiri potrebe rasta, dok u zrelijim godinama, sa starenjem, to često nije dovoljno, te je neophodno potrebe organizma dopuniti vitaminsko-mineralnim kompleksima.

Kalcijum kao najzastupljeniji mineral u ljudskom telu, je neophodan tokom čitavog života, jer upravo on daje strukturnu čvrstinu kostima i zubima. Kalcijum se stalno gubi, čak i tokom detinjstva, naročito kod ljudi koji najveći deo vremena provode sedeći. S tim u vezi, fizička aktivnost je imperativ kada želimo da smanjimo ovaj gubitak.

Vitamin D je takođe važan jer održava stabilnu vrednost kalcijuma u krvi, regulišući sa jedne strane apsorpciju iz creva, a sa druge ekskreciju iz bubrega. On i njegovi metaboliti neophodni su i za resorpciju i ugradnju kalcijuma i fosfora u kosti.

Kako starimo, resorptivna moć digestivnog trakta se smanjuje. Vitaminski kompleks K2D3 poboljšava resorpciju kalcijuma i njegovo ugrađivanje u koštani sistem, poboljšavajući njegovu jačinu i otpornost. Takođe, povećava koštanu gustinu i koštanu masu, i smanjuje rizik od traumatskih i patoloških preloma kostiju. A ukoliko se prelomi dese, ovaj kompleks će ubrzati njihovo zarastanje. K2D3 utiče na smanjenje bolova i vraća pokretljivost zglobovima, sprečavajući taloženje kalcijuma u zglobnoj hrskavici i formiranje abnormalnih koštanih izraslina.

Sport kao pomoć kostima

Fizička aktivnost, čak i samo umerena, predstavlja značajan anabolički stimulans. Ona poboljšava nastanak novih koštanih ćelija, a na taj način povećava i gustinu kostiju. Stimuliše izgradnju koštane mase, naročito pod povećanim opterećenjem. S tim u vezi, aktivnosti koje mogu doprineti izgradnji koštanog tkiva su: skakanje, preskakanje konopca, dizanje tegova, trčanje, igranje, grupni sportovi, itd.

Sport i rekreativno vežbanje su od neprocenjive važnosti za prevenciju ali i lečenje osteoporoze. Osobe koje su bile fizički aktivne i vežbale do 30. godine života imaju višestruko manju mogućnost da dobiju osteoporozu, a i ako se pojavi ona je značajno blažeg oblika.

Kako je vežbanje ne samo preventivno već i terapeutsko sredstvo, ono se primenjuje i u lečenju tj. rehabilitaciji nakon preloma. Fizikalna terapija započinje se ubrzo posle povrede ili operacije, čime se preventivno otklanjaju mogućnost nastanka atrofije mišića i pojava kontraktura zglobova. Cilj kineziterapije je vraćanje potpune pokretljivosti zglobova i snage mišića i uspostavljanje funkcije povređenog ekstremiteta približne onoj pre povrede.

Mislite na svoje zdravlje već sada, jer time investirate u srećniju verziju sebe u budućnosti.

 

 

Literatura:

Bytomski JR, Moorman CT (2010). Oxford American Handbook of Sports Medicine. NY: Oxford University Press Inc.

Madden CC, Putukian M, McCarty EC, Young CC, editors (2018). Netter's Sports Medinice. 2nd ed. Philadelphia (PA): Elselvier Inc.

https://orthoinfo.aaos.org/en/staying-healthy/exercise-and-bone-health/

https://www.iofbonehealth.org/exercise

 

Foto: Pixabay, Wikimedia

 

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede
Povezani i slični tekstovi