Zdravlje

Bilo da su u pitanju vrhunski sportisti ili rekreativci, svi imaju lični cilj kojem teže i koji prožima svaki odlazak u teretanu, na utakmicu, ili na takmičenje. Želju za postizanjem rezultata i ostvarivanja ličnih ambicija prati maksimalna posvećenost treningu, i neretko, dugi periodi iscrpljujućeg vežbanja.

U toku fizičke aktivnosti dolazi do povećanog stvaranja toplote. Za vreme intenzivnog vežbanja mišići proizvode 15-20 puta više toplote nego u toku mirovanja. Ako ne bi bilo njenog gubitka, telesna temperatura bi se svakih 8-10 minuta povećavala za 1 ºC. Tada bi fizička aktivnost maksimalno mogla da traje samo 25-30 minuta, jer kada se dostigne temperatura od 40 ºC koja dalje raste, dolazi do pogoršanja telesnih funkcija. Da se to ne bi desilo, postoje regulatorni mehanizmi kojima se održava ravnoteža između stvaranja toplote i njenog odavanja.

O povezanosti fizičke aktivnosti i zdravlja postoje brojni podaci, još od starog Rima, Kine i Grčke. Mnoga istraživanja povezuju redovnu fizičku aktivnost sa smanjenjem određenih oboljenja.

POVREDE U SPORTU - inicijalni tretman

Sastavni deo svakog trenažnog procesa jeste i momenat povređivanja. Kada se to desi važno je blagovremeno i adekvatno odreagovati kako bi se povreda ublažila i ograničila, jer će to praktično odrediti dalji tok lečenja i uticati na dužinu oporavka. Utvrđeno je da je pretreniranost, a ne akutna trauma, uzrok nastanka skoro polovine svih sportskih povreda. Najčešće je reč o povredama mišićnoskeletnog sistema (kosti, ligamenti, zglobovi, tetive i mišići).