You are here
Proteini
Proteini kao suplementi
Proteini surutke su najvredniji proteini koje možete da unesete u svoj organizam. Koristi koje donose su mnogobrojne i raznolike. Proteini su osnovne gradivne materije svakog tkiva u organizmu. Bez proteina nema funkcionisanja nervnog sistema, nema imuniteta, dakle, nema života.
Whey ili surutka se dobija pretvaranjem mleka u sir. Proteini surutke imaju najveću biološku raspoloživost (najefikasnije dolaze do delova organizma gde su potrebni). Aminokiselinski sastav proteina surutke je najvredniji u smislu da sadrže najviše amino kiselina razgranatog lanca (bcaa), kao i sve esencijalne amino kiseline.
Surutka je najbogati izvor BCAA koje se metabolišu u mišićima, te su najvažnije i u periodima treninga, ali i u periodu oporavka. Surutka sadrži amino kiseline leucin i glutamin koje su navažnije u izgradnji i rastu mišića. Ukratko whey čini sportiste spremnijim i otpornijim.
Postoje tri oblika whey proteina:
1.koncetrat
2.izolat
a)dobijen jonoizmenjivačima
b)dobijen ultramikrofiltracijom
3.hidrolizat
1.Tehnologijom dobijanja koncetrata otklanja se veći deo mlečne masti i šećera. Procenat whey proteina koncetrata u preparatu je 65-85 % zavisno od proizvođača. Najčešći slučaj u praksi je da procenat proteina u koncetratu ne prelazi 80 % dok ostale procente čine masti i šećeri.
2.a) Izolat dobijen jonoizmenjevačima je postupak kojim se iz mleka izvuku skoro samo proteini. Iako ovaj postupak menja strukturu dobijenih proteina, ovaj preparat sadrži i dalje visok procenat (88-92 %) proteina surutke u 100 g proizvoda.
2.b) Izolat proteina surutke dobijen mikrofiltracijom je najčistiji proteinski preparat.100 g ovog preparata sadrži obično 92-95 % proteina, ne sadrži nečistoće, sadrži više BCAA i kalcijuma. Važno je da tehnologija dobijanja ovakvog preparata ne menja strukturu proteina. Koriste ga uglavnom vežbači koji su na dijeti bez ugljenih hidrata, osobe koje žele poboljšanje performansi i žene.
3. Hidrolizovani whey protein je preparat koji se najlakše vari jer je delom obrađen. Proteini surutke su hidrolizacijom podeljeni na manje delove-peptide. Peptidi se, zatim, preko mikrofiltera izoluju. Dakle, ovi preparati donose sve prednosti izolata, a uz to se lakše i brže apsorbuju posle uzimanja.
Razlika između Whey koncentrata, Whey izolata i Whey hidrolizata?
-Whey protein koncentrat ima od 65% pa do 85 % čistog proteina surutke otatak su ugljeni hidrati i masti, aroma. Odličan je izvor proteina i ima dosta nižu cenu u odnosu na izolat proteina whey-a. Ljudi koji su intolerantni na laktozu moraju ga izbegavati jer sadrži laktozu.
-Whey protein izolat ima preko 85 % čistog proteina surutke, uglavno je to oko 90 %. Ovaj protein je praktično bez ugljenih hidrata i masti, odličan je za predtakmičarski period gde se strogo vodi računa o unosu ugljenih hidrata i masti.
-Whey hidrolizat je najskuplji protein jer je tehološki postupak njegovog dobijanja znatno kompleksniji i on predstavlja protein surutke koji je razložen na sitnije peptidne lance pa se veoma brzo razlaže i u veoma kratkom periodu snabdeva organizam amino kiselinama, odličan je, čak i u okviru treninga sa određenom količinom ugljenih hidrata. Spada u najskuplje varijante Whey proteina.
Razlika između Whey proteina (proteina surutke) i surutke u prahu tj. tečne surutke?
Surutka u prahu (može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane) dobija se klasičnim postupkom dehidratacije pri visokoj temperaturi gde dolazi do delimične denaturacije proteina i samim tim dolazi do smanjenja njegove biološke vrednosti, pa ne može ispoljiti svoje pozitivne efekte na izgradnju mišićne mase, odnosno, reparacije organa i ostalih pozitivnih funkcija.
Whey protein u prahu dobija se iz tečne surutke procesom mikro-ultrafiltracije kojim se odvaja čist protein od viška laktoze i masti (nepotrebnih za većinu ljudi, naručito u toj koncetraciji) i pri hladnim temperaturama koje ne dovode do uništavanja proteina. Na ovaj način dobijate čist protein bez viška masti i ugljenih hidrata, naročito pozitivno za ljude koji imaju problema sa gojaznošću i ljude koji teže izgradnji čiste mišićne mase.
Kada je optimalno vreme uzimanja Whey proteina?
Vreme uzimanja Whey proteina zavisi od više faktora kao što su: telesna težina, broj treninga u toku dana, broj obroka u toku dana i njihov raspored, sastav, itd.
Optimalno vreme je odmah nakon ustajanja sa kompleksnim ugljenim hidratima ( tipa žitarica, pirinčanih pahuljica uz dodatak mleka- ako ga podnosite), a ukoliko ste gojazni drugačije se postupa. Odmah nakon treninga treba da popijete protein i to sa vodom i odredjenom količinom prostih ugljenih hidrata- npr. banana, koja ujedno nadokandi i odredjeni deficit vitamina i minerala.
Ukoliko se uzima pred spavanje trebalo bi da se kombinuje sa nekim dugorazlažućim proteinom-tipa micelarni kazein ili kalcijum kazeinat. Uz šejk popiti nezasićene masne kiseline\' npr. laneno ulje, koje još više prolongira snabdevanje organizma aminokiselinama dugo u noć. Whey protein se priprema sa mlekom ili vodom u blenderu ili šejkeru.
Koji su efekti Whey proteina na organizam?
Pre svega, snabdeva organizam svim esencijalnim aminokiselinama (neophodne organizmu), te učestvuje u izgradnji mišićnih ćelija kod ljudi koji su aktivni (sportisti, rekreativci), obnavlja organe (npr. kod obolenja jetre, surutkin protein ima veoma važnu ulogu). Pozitivno deluje na iminitet zbog specifičnih frakcija proteina koje sadrži (laktoferin i imunoglobulini...). Zbog idealnog sastava može uticati na smanjenje telesne težine ukoliko se njime zameni večera. Kod potharnjenih osoba u kombinaciji sa ugljenim hidratima utiče na povećanje telesne mase i idealna je dopuna njihovom jelovniku i nikako se ne sme koristiti kao zamena za obrok kod takvih osoba.
Whey protein (protein surutke) predstavlja idealnu dopunu pravilno izbalansiranoj ishrani i treba ga uvrstiti u dnevni plan ishrane, naročito osobe koje imaju povećanu potrebu za proteinima.
Da li Whey protein šteti organizmu?
Whey protein je potpuno prirodan dodatak bez ikakvog negativnog, odnosno, štetnog efekta na organizam. Ukoliko se proanalizira sastav proizvoda uvidelo bi se da ni jedan sastojak nije na nedozvoljenoj listi.
Proteini koji nisu iz surutke
Za naše telo su značajne 23 amino kiseline, od njih organizam može proizvesti 15 neesencijalnih, a preostalih 8, koje nazivamo esencijalne, telo mora dobiti putem hrane ili dodatkom-suplementacijom.
Šta pred noćni san?
Verujem da su mnogi od vas ovo pitanje sebi mnogo puta postavljali i plašili se mišićne razgradnje baš u tom periodu. Ali razloga za brigu nema, jer postoje suplementi, proteini kazeina, koji su pravi antikatabolički proteini i tokom cele noći će lagano otpuštati proteine i hraniti vaše mišiće, pa se mogućnost razgradnje svodi na minimum.
Kazein se nalazi u mleku, a od mleka se odvaja postupkom ultrafiltracije bez upotrebe hemikalija. On formira gel u želucu koji omogućuje sporije otpuštanje aminokiselina u krvotok i iz tog razloga je odličan odabir proteina pred spavanje.
Protein iz jaja-albumin
Albumin je protein iz jaja bez masti i holesterola, sadrži bitne hranljive materije kao što su: niacin, riboflavin, magnezijum, sumpor, kalijum hlorid... Kao sporoapsorbujući protein idealan je za uzimanje pred spavanje, baš kao i protein iz mleka-kazein.
Ukoliko ste vegetarijanac ili vam jednostavno iz nekog razloga gore navedeni proteini ne prijaju, postoji rešenje i za vas, a to je biljni izvor proteina – izolat proteina soje, odličan za vegetarijance ili osobe alergične na životinjske proteine.
Šta je Soja?
Soja je moćna bilja koja sadrži esencijalne masne kiseline, vitamine, minerale i vlakna. Sadrži fitinsku kiselinu koja ima antioksidativna svojstva i može pomoći u sprečavanju nekih vrsta karcinoma i sniziti nivo loših masti u krvi.
Izolat proteina soje je visoke koncentracije, visokog kvaliteta, lako i brzo apsobujući, neživotinjski izvor proteina sa velikom količinom važnih aminokiselina, među kojima su i Bcaa i glutamin. Odlična alternativa za osobe koje tragaju za biljnim izvorom proteina i za one koji žele da povećaju svoj ukupan proteinski unos u toku dana. Sojin protein ima dobar efekat na ljudsko zdravlje, prevashodno zdravlje žena. Kompletan je protein, što znači da sadrži sve važne amino kiseline zbog čega ga koriste i sportisti i rekreativci. Sadržaj holesterola i masti je na minimumu stoga se uklapa i u dijetu. Sojini izoflavoni su ključni za fitestrogensku aktivnost. Zajedno sa fitosterolima smanjuju loš holesterol i trigliceride stoga su važni za zdravo srce. Smatra se da izoflavoni pokazuju i pozitivne efekte na kognitivne funkcije, tj. poboljšanje moždanih funkcija.
Proteini-čemu služe i kako deluju na organizam
Proteini (belančevine) su sastavljeni od aminokiselina. U prirodi nalazimo i one u čiji sastav ulazi, čak, nekoliko desetina ili stotina aminokiselina. Proteini ulaze u sastav svih mišića kostiju, kože, unutrašnjih organa i dr., regulišu aktivnost ćelija, kao i brzinu svih biohemijskih reakcija, imaju i zaštitnu i transportnu ulogu, ali, svakako, ono što je nama najbitnije, je njihova gradivna uloga. Zbog svega pomenutog, neophodno je obezbediti organizmu dovoljnu količinu proteina. Za naše telo su značajne 23 amino kiseline. Od njih telo može proizvesti 15 tzv. neesencijalnih, a preostalih 8 - koje nazivamo esencijalnim - telo mora uneti putem hrane.
Apsorpcija
U tankom crevu proteini se apsorbuju u vidu aminokiselina, dipeptida i, retko, polipeptida. Apsorpcija se obavlja aktivnim transportom, što znači da je potrebna i energija da bi se proteini apsorbovali.
Metabolizam proteina
Iz lumena tankog creva amino kiseline ulaze u ćelije tankog creva uz pomoć nosača (što je obično neki protein), a odatle putem krvi odlaze u venu porte, a zatim u jetru, iz koje se transportuju u druge organe, gde se amino kiseline koriste za sintezu proteina koji su potrebni organizmu. Najintenzivnije se ova sinteza odvija u jetri, mišićima i sekretornim organima. Proces razgradnje počinje deaminacijom, odnosno odvajanjem amonijaka pri čemu nastaju keto kiseline i amonijak. Amonijak prelazi u ureu i izlučuje se putem bubrega. Na ovaj način se gube proteini ukoliko nisu potrebni za dobijanje energije. Ako su ćeliji potrebni proteini kao energetski izvor (ukoliko u ishrani nedostaju ugljeni hidrati i masti) posle deaminacije keto kiseline će se koristiti kao izvor energije. Keto kiseline lako prelaze u acetil koenzimA koji ulazi u Krebsov ciklus trikarbonskih kiselina. To je proces glukoneogeneze gde amino kiseline prelaze u glukozu i glikogen. 18 aminokiselina je sposobno da se transformise na ovaj način. Amino kiseline, takođe, mogu da se transformišu u masne kiseline procesom ketogeneze i ovako se transformiše devetnaest aminokiselina.
Hormonska regulacija metabolizma proteina
Hormon rasta - Ubrzava sinetezu proteina u ćelijama i porast proteina u krvi.
Insulin - Ubrzava ulazak aminokiselina u ćelije, a istovremeno transportuje i glukozu, smanjuje se upotreba aminokiselina kao energetskog izvora.
Glukokortikoidi - Smanjuju količinu proteina u tkivima, a u plazmi povećavaju koncentraciju aminokiselina. Ova razgradnja ekstrahepatičnih proteina značajna je u keto i glukogenezi.
Testosteron - Pomaže odlaganje proteina u tkiva, naročito u mišiće, tj. pospešuje njihovu sintezu.
Nedostatak proteina
Hronični nedostatak proteina u hrani, a naročito proteina životinjskog porekla naziva se Kvasiorkor. Javlja se u siromašnim i zaostalim krajevima gde su deca odmah po rođenju lišena majčinog mleka. Ovaj deficit je često kombinovan sa deficitom vitamina. Bolest je praćena gubitkom apetita, slabim varenjem, zastojem u rastu i razvoju, dispigmentacijom kose (kosa postaje bakarnocrvena), edemima stopala. Pošto se sindrom proteinskog deficita može naći čak i kod dece koja su hranjenja majčinim mlekom, smatra se da veliku ulogu u nastanku oboljenja ima i kvalitet unetih proteina, odnosno količina aminokiselina koje sadrže sumpor (metionin).
Marazam je malnutricija koja se javlja kao mešovit sindrom proteinsko-kalorijskog deficita, tzv. proteinsko-kalorijska malnutricija. Ovaj sindrom je praćen zastojem u telesnom razvoju, malom telesnom težinom i atrofijom mišića.
Prekomeran unos proteina
Kao i kod ostalih nutrijenata, tako i suficit proteina u ishrani doprinosi stvaranju masti u organizmu, a pored toga, hrana bogata proteinima je najčešće bogata i mastima.Usled prekomernog unosa proteina dolazi do:
povećanja telesne težine, dehidratacije (kada se izlučuje putem bubrega, višak proteina za sobom povlači i veće količine vode) gubitka kalcijuma (ova razmatranja su još u toku, a smatra se da prekomerna količina proteina dovodi do gubitka Ca iz kostiju i nastanka osteoporoze).