Ono što je osnovno i najbitnije za trčanje u prirodi je da morate biti skoncentrisani kako bi vodili računa gde stajete. U prirodi je podloga drugačija nego na drumu, smenjuje se zemlja, kamenje, stenje, blato pa samim tim je veća šansa i za povredu. Najčešća povreda je izvrnuće zgloba a jedini krivac ste vi jer niste pazili gde stajete tj spuštate stopalo. Trudite se dok trčite da predvidite bar 3 koraka gde ćete spustiti vaše stopalo i tako budete pripremljeni za sledeci vaš korak.
Trčanje u prirodi vam pruža zadovoljstvo od samog početka pa do kraja. Kada srčite sa društvom ili se možda takmičite u cross trčanju imate iste emocije bili prvi ili zadnji. Trčanje u prirodi je jedinstveno i nije vam bitno vreme, samo ste bitni vi i priroda, dakle fokusiraćete se samo na sebe i aktiviraćete sva vaša čula, mirisaćete prirodu ili slušati vetar i ptice. Prilikom trčanja u prirodi nakupićete puno pozitivne energije tako da će te na kraju biti umorni ali energetski napunjeni i zadovoljni.
Prilikom trčanja uzbrdo trudite se da trčite na prednjem delu stopala kako bi povećali efikasnost i smanjili potrošnju energije. Budite u balansu, telo treba da bude pravo sa grudima napred, centar gravitacije ide malo ispred vas. Koristite ruke za brze kretanje i dok trčite uzbrdo pravite kraće korake kako bi vaši kvadricepsi trošili manje energije i sporije se umarali.
Kod trčanja nizbrdo važi isto pravilo, dočekati se na prednji deo stopala kako bi amortizovali udarce prilikom sletanja na podlogu. Prednji deo amortizuje prvi a zatim cela noga. Raširite ruke i balansirajte sa njima kako bi u nekom momentu lakše skrenuli kada to bude bilo potrebno. Uvek gledajte gde stajete. Do povreda lakše dolazi nizbrdo nego uzbrdo. Prvo pravite kraće korake prilikom trčanja nizbrdo a posle kada budete imali veće iskustvo krenute sa dužim koracima.
Oni koji trče po prirodi znaju sve benefiti koji imaju od toga. Trčanje je uvek nova avantura, treba ga praktikovati i provoditi što više vremena u prirodi.
