Rvanje grčko-rimskim stilom u današnjem obliku nastalo je krajem 18. i početkom 19. veka u Francuskoj. Naziv grčko-rimski je zakasneli odjek renesanse i njihovog interesovanja za klasičnu umetnost i nauku. Grčko-rimsko rvanje, odnosno, francusko rvanje kako se dugo nazivalo, nastalo je iz narodnog rvanja.
Grčko-rimsko rvanje je bilo na programu prvih olimpijskih igara 1896. godine u Atini. Na prvom olimpijskom rvačkom takmičenju nisu bila čvrsta pravila ni težinske kategorije. Napredak je učinjen na olimpijskim igrama 1904. kada je uveden i slobodni stil rvanja. Pravila su prošla kroz mnoge modifikacije, a pravila najsličnija današnjim napravljena su 1998. godine (borba traje 2x3 min sa 30 sekundi pauze između). Od 2005. uvedeno je pravilo da se pobeda, osim tušem ostvaruje kada jedan od takmičara ostvari pobedu u dva dvominutna perioda borbe. Obzirom da nisu dozvoljeni napadi na noge, stav rvača u grčko-rimskom stilu je viši u odnosu na rvače slobodnim stilom. To je jedan od osnovnih razloga zašto su se rvači grčko-rimskog stila bolje prilagodili MMA. MMA stav je sličniji stavu u rvanju grčko-rimskim stilom nego slobodnim.
Kada govorimo o pravilima grčko rimskog rvanja treba znati sledeće stvari. Cilj borbe je napraviti tuš (zadržati protivnika na obe plećke dok sudija na strunjaĉi ne izbroji do 2). Takmičari nastupaju u jednodelnim dresovima, jedan je crvene, a drugi plave boje, i moraju imati obavezne rvačke patike.
Borbe traju 2 runde po 3 min, sa 30 sekundi pauze između rundi. Kada su arbitri u pitanju osnovno pravilo je da postoji više sudija – sudija na strunjači, bodovni sudija i predsednik strunjače. Zabranjeno je štipati, ujedati, vući protivnika za kosu, genitalije, dres, lomljenje prstiju, udaranje, gušenje, izvođenje zahvata opasnih po život. Zabranjeno je takođe hvatati protivnika ispod pojasa, stezati protivnika nogama, gurati ili podizati nogama protivnika. To je i osnovna razlika između rvanja slobodnim stilom koji dozvoljava hvatanje protivnika za noge i tako omogućuje veći izbor rušenja.
Bodovi se dobijaju za bacanja (što je veća amplituda bacanja dobija se više poena, 5 maksimalno), kada borac izgura protivnika sa strunjače, kada mu dođe na leđa, odnosno baci ga na stomak, prevrtanje u parteru i kontriranje zahvata.
Težinske kategorije su određene striktnim pravilima, a u seniorskoj konkurenciji su podeljeni na ove težine: - do 59 kg - 66 kg - 71 kg - 75 kg - 80 kg - 85 kg - 98 kg - 130 kg. Grčko rimski stil je izuzetno dobar i efikasan način borbe, tako da nije čudo što veliki broj rvača iz ovog stila danas ima vodeću ulogu u MMA. Ovaj stil je danas neizostavan deo svakog MMA treninga i svako ko želi da kompletira svoje znanje u borilačkim veštinama, grčko rimski stil je jedan od preduslova.
