Koža je najveći organ našeg organizma. Smatra se da čini 16 % ukupne težine tela. Površina koju zauzima koža, kod odraslog čoveka iznosi 1,6 do 1,9 m2. Debljina kože je nejednaka. Posebno je debela u predelu dlanova i tabana (0,8-1,4 mm), a izrazito tanka u predelu očnih kapaka (0,1-0,2 mm).
Građa kože
Koža se sastoji od dva osnovna sloja: epidermisa i dermisa.
-
Epidermis, pločasto slojevit epitel sa orožavanjem, površinski je postavljen, tanji sloj kože. Njega čini veliki broj ćelija koje se grupišu u 4-5 slojeva različite debljine. Najbrojnije ćelije su keratinociti, koje se neprekidno umnožavaju i potiskuju ka površini gde dolazi do njihovog izumiranja nakon čega se uklanjaju i otpadaju „perutanjem kože“. Čitav proces traje 15 do 30 dana, i odvija se neprekidno. Druge po brojnosti ćelije epidermisa su melanociti, pigmentne ćelije, stvaraju melanin koji ima zaštitnu ulogu. U sastav epidermisa ulaze još dve vrste ćelija koje se nalaze u manjem broju. To su Langerhansove ćelije koje učestvuju u imunskom odgovoru, i Merkelove ćelije koje su mehanoreceptori i primaju taktilne nadražaje.
-
Dermis je dublje postavljen, subepidermalni, deblji sloj kože sačinjen od vezivnog tkiva prožetog kolagenim i elastičnim vlaknima. Debela kolagena vlakna grade snopove koji su upravljeni u pravcu dejstva pritiska kojem je izložena koža. Vezivna vlakna omogućavaju prilagodljivost i rastegljivost kože. Oba sloja, epidermis i dermis, urastaju jedan u drugi u vidu prstolikih produžetaka tako da granica između njih ima izgled nepravilne zupčaste linije. Dermis se sastoji iz dva sloja: papilarni sloj, površinski, tanji, prožet gustom mrežom kapilara koji ishranjuju epidermis, i retikularni sloj u kome dominiraju kolagena vlakna koja daju mehaničku stabilnost. U ovom sloju nalaze se i brojne arteriovenske anastomoze (šantovi), direktni spojevi između arterija i vena koji učestvuju u regulaciji krvnog pritiska i telesne temperature.
Epidermis i dermis sadrže mnoštvo nervnih receptora u vidu slobodnih nervnih završetaka- receptori za bol i temperaturu, ili inkapsuliranih (telašca)- receptori za dodir i pritisak, koji reaguju na nadražaje iz spoljašnje sredine.
Derivati epidermisa su: dlake, lojna žlezda, znojne žlezde, nokat i mlečna žlezda.
-
Ispod kože nalazi se potkožno tkivo ili hipodermis. U anatomiji i hirurgiji se označava kao površinska fascija. Potkožni sloj izgrađuje, u najvećoj meri, rastresito vezivno tkivo sa lobulusima masnog tkiva. Nagomilavanje potkožnog masnog tkiva je regulisano genetski i hormonski. Na mesta gde koža pokriva istaknutija koštana ispupčenja, ili je izložena stalnom pritisku, u potkožnom sloju se razvijaju potkožne sluzne kesice-burze, koje sprečavaju oštećenja kože.
Funkcije kože:
-
Zaštita mekih tkiva- zaštita od mehaničkih oštećenja, ultraljubičastog zračenja, otrovnih materija, gubitka tečnosti i infekcije, posebno bakterijske
-
Regulacija krvnog pritiska i telesne temperature- promenama protoka krvi kroz kožu i znojenjem
-
Ekskrecija- preko kože se izlučuju voda, elektroliti i pojedine organske materije
-
Sinteza vitamina D- pri izlaganju sunčevoj svetlosti u koži dolazi do njegovog stvaranja
-
Koža kao čulni organ- sadrži brojne receptore koji reaguju na dodir, pritisak, toplo, hladno i bol
-
Imunitet- u koži se nalaze posebno organizovane ćelije koje učestvuju u odbrani organizma i na unete mikroorganizme reaguju stvaranjem antitela
Koža pokazuje bioelektrični otpor koji se menja u stanjima emocionalnog stresa zbog promena sekrecije kožnih žlezdi. Upravo na ovom fenomenu se zasniva ispitivanje poznato kao „poligrafski test“ ili „test detekcije laži“.
Medicinski značaj kože temelji se na činjenici da se oboljenja različitih organa i organskih sistema odražavaju specifičnim promenama na koži.
Starenjem dolazi do promena koje se sastoje u atrofiji kože. Broj ćelija vezivnog tkiva-fibroblasti, koji stvaraju elastična i kolagena vezivna vlakna smanjuje se. Elastična vlakna se grupišu u klupka i gube rastegljivost, dok kolagena vlakna postaju čvršća, krta i nepravilno isprepletana, pa koža postaje smežurana i naborana. Zidovi krvnih sudova zadebljavaju i postaju slabo propustljivi. Koža postaje slabije ishranjena, što za posledicu ima pojavu svraba i podložnost stvaranja ranica (ulceracija). Lojne žlezde propadaju, pa koža postaje suva, ispucana i sklona infekcijama. Melanociti takođe propadaju čime se menja i boja kože, koja postaje sivkasta.
Kako očuvati kožu i usporiti starenje?
Ne postoji „čaroban recept“, ali svakako na nekoliko stvari treba obratiti pažnju. Dovoljno sna, nega kože, adekvatna hidracija (oko 1,5-2 l vode dnevno), zatim dobro izbalansirana ishrana, kao i redovna fizička aktivnost uz „zdrave životne navike“, samo su neki od preduslova zdravog i „mladolikog“ izgleda.
