Fizička aktivnost je svaki pokret tela koji je posledica mišićne kontrakcije i koji dovodi do potrošnje energije. Vežbanje je skup planiranih, ponovljenih i svrsishodnih mišićnih aktivnosti čiji je cilj postizanje i poboljšanje fizičke forme. Da bi fizička aktivnost imala pozitivan učinak na organizam, potrebno je da bude individualno dozirana, programirana i kontrolisana!
Kada govorimo o treningu, jedna od najprihvatljivijih definicija ga definiše kao planiranu, sistematizovanu i ponavljanu fizičku aktivnost koja ima za cilj usavršavanje motoričkih veština i povećanje fizičke sposobnosti. Sportski trening predstavlja sistematski i planski osmišljen proces koji, uz primenu odgovarajućih sredstava i metoda rada treba da izazove određene morfološke promene u čovekovom organizmu u cilju postizanja boljeg sportskog rezultata kap i psihičkih, intelektualnih, tehničkih i taktičkih kvaliteta sportiste.
Brojne fiziološke razlike između muškaraca i žena razlog su moguće prednosti muškaraca u smislu postizanja boljih sportskih rezultata.
Žensko telo ima manji procenat bezmasne telesne mase tj. veći procenat masti u sastavu tela, što se odražava na smanjen stepen apsolutne mišićne snage, dok manji nivo hemoglobina utiče na niži aerobni kapacitet.
Još veća razlika je u mišićnoj masi muškaraca i žena. Do pune zrelosti žene imaju samo 50% mišićne mase gornjih i 65-75% mišićne mase donjih ekstremiteta u odnosu na muškarce.
Redovnim vežbanjem pre menopauze i posle menopauze povećava se i održava optimalna gustina kostiju. Povrede prednjeg ukrštenog ligamenta su 2-10 puta učestalije. Takođe su češće povrede patelofemoralnog zgloba i ramena, ali i deformiteti kičme, pre svega skolioza.
Žene imaju veću površinu kože u odnosu na telesnu masu. Manje se znoje i imaju viši prag za početak znojenja. Zbog veće količine telesne masti, telesna temperatura im se u toplim uslovima više povećava, kako u mirovanju, tako i tokom vežbanja. Shodno tome, ženama ne odgovara fizička aktivnost na suvom, toplom vremenu, dok su u prednosti u uslovima snižene spoljašnje temperature. U kontaktnim sportovima zaštita grudi je neophodna za prevenciju povređivanja. Kada govorimo o menstrualnom ciklusu, nisu utvrđene promene u aerobnom kapacitetu, anaerobnim sposobnostima, takmičarskoj sposobnosti i učestalosti povređivanja. Zato ne postoje razlozi za ograničenja vezana za treninge i takmičenja u bilo kojoj fazi menstrualnog ciklusa. Kod nekih žena značajan problem je pojava tzv. premenstrualnog sindroma. Simptomi se pojavljuju manje-više redovno u drugoj polovini ciklusa. Mogu da budu ozbiljni u dovoljno velikoj meri da utiču na životni stil, raspoloženje, takmičarsku sposobnost i sklonost povređivanju. Od fizičkih simptoma najčešći su: glavobolja, zamor, bolovi u zglobovima i mišićima, smanjen ili povećan apetit, a od emocionalnih: depresivnost, anksioznost, potištenost, smanjena koncentracija i snižena efikasnost.
Kod mladih sportistkinja u nekim disciplinama u kojima se zahteva niža telesna masa (umetničko klizanje, gimnastika, umetničko plivanje, aerobik, bodi bilding, trčanje na duge staze) javlja se tipičan skup simptoma koji je nazvan ženska sportska trijada, sastoji se od tri simptoma: poremećaja unosa hrane (anoreksije), izostanka menstruacija (amenoreje) i smanjenja gustine kostiju (osteoporoze). Amenoreja je posledica disfunkcije hipotalamusa koja izaziva smanjenje nivoa estrogena. Unutrašnji faktori koji utiču na nastanak sportske amenoreje su: mali unos kalorija, nedovoljan sadržaj telesnih masti i suboptimalna telesna težina, dok među spoljašnje, između ostalog, spadaju veliki psihološki stres na sportskom terenu ili izvan njega i poremećaji ishrane. Hronična amenoreja izaziva smanjenje koštane gustine i to u periodu života u kojem gustina treba da dostigne maksimum što za posledicu može imati pojavu preloma izazvanih treningom i povećani rizik od osteoporoze. Opšteprihvaćeni pristup lečenju je kombinacija pravilnog režima ishrane, modifikacije treninga, hormonalne i kognitivne bihevioralne terapije i, ako je potrebno, lečenje patoloških promena na zahvaćenim kostima.
I pored evidentnih brojnih razlika između muškaraca i žena u sportu, najbolji sportista će u većini takmičenja nadmašiti najbolju sportistkinju, ali je ona ipak u stanju da nadmaši većinu prosečnih muškaraca.
