Ples je aktivnost koja zahteva neverovatnu snagu, izdržljivost i fleksibilnost. Ako se tome dodaju bezbrojni sati na probama i redovna izvođenja, jasno je da napori plesača dostižu ako ne i prestižu, opterećenja profesionalnog sporta, te stoga nisu retki slučajevi da se plesači povredjuju. Izvođenje ponavljajućih pokreta satima dnevno uz kratko vreme oporavka između aktivnosti, povećava rizik za hronične povrede usled preopterećenja (pored uvek prisutnog rizika od akutne povrede). U većini slučajeva glavna tegoba je bol u mišićima koji prolazi za dan ili dva. Međutim, nekada povrede budu daleko ozbiljnije.
Navešćemo neke od najčešćih povreda:
Uganuće skočnog zgloba je najčešća akutna povreda kod plesača. Većina plesača doživeće prvo uganuće do svoje 13. godine. Ovu povredu uzrokuje svaki pokret koji forsira zglob van normalnog opsega pokreta, što rezultira prekomernim istezanjem ili delimičnim ili potpunim pucanjem ligamenata. Bol, otok i podliv u težim slučajevima mogu biti prisutni na unutrašnjoj ili spoljnoj strani zgloba.
Hronični tenosinovitis Ahilove tetive je upala tetive na zadnjem delu skočnog zgloba koja povezuje glavni fleksor stopala, triceps lista sa petnom kosti. Kako je ova tetiva vrlo aktivna prilikom izvođenja figura i stajanja na vrhu stopala, ova “overuse” povreda je prilično česta kod plesača, posebno onih koji koriste nepravilne tehnike ili treniraju bez adekvatnog oporavka. Karakterističan je postepeni nastanak bola i osetljivost neposredno iznad pete koji popušta prilikom zagrevanja ali pogoršava se skakanjem i stajanjem na prstima (“pointe” u baletu).
“Škljocavi palac” (FLEKSOR HALLUCIS LONGUS TENOSINOVITIS) je upala ovojnice tetive dugog pregibača palca na nozi, česta u plesača. Usled ponavljane preupotrebe dolazi do zadebljanja ovojnice i javljanja bolova unutar zgloba i ispod stopala koji zrači prema nožnom palcu, a zbog priraslica usled hroničnog procesa pokret nožnog palca se može nekad registrovati kao „zaglavljen“.
“Impidžment”- uklještenje skočnog zgloba. Zglobne površine tibije i talusa, kostiju koje ulaze u sastav skočnog zgloba, pri ekstremnim pokretima fleksije i ekstenzije na ivicama zglobne hrskavice nekad razviju defekte i/ili reaktivne izrasline koje se uklješte pri maksimalnim amplitudama pokreta i izazivaju tegobe. Hirurško “čišćenje” atroskopski nekad bude najefikasnija metoda lečenja.
“Škljocavi kuk” – “snapping hip” - Sindrom pucanja kuka često započinje kao dosadan zvuk pucanja u prednjem delu kuka. U pitanju je preskakanje tetiva mišića preko koštanih prominencija na butnoj kosti. Opisani su lateralni i medijalni, kao i unutrašnji. Samo stanje nije problematično sem što uzrokuje nelagodnost zbog zvučnog fenomena, nekada i blage bolove.
“Impidžment”- uklještenje kuka. Kao i uklještenje skočnog zgloba, poreklo tegoba je slično, kao i tretman. U pitanju su bolne tegobe pri pokretima osnovnih amplituda u kuku. Uzrokovane su nepravilnostima i izraslinama na delu kosti u neposrednoj blizini zglobne hrskavice, kao posledica hroničnog oštećenja.
Sva navedena stanja kao prevenciju imaju promenu tehnike izvođenja, adekvatnu fleksibilnost zglobova koju treba održavati, kao i odlično razvijenu snagu susednih mišića, a neki od njih zahtevaju hiruršku intervenciju kao opciju lečenja, a svakako im je zajednička potreba za dobro planiranom i sprovedenom rehabilitacijom. Adekvatna obuća je takođe neophodan aspekt prevencije. U svakom slučaju, povrede su često dovoljno ozbiljne da mogu trajno da zaustave bavljenje plesom, ili da onemoguće učestvovanje na takmičarskom nivou.
Literatura:
Allen N, Nevill A, Brooks J, Koutedakis Y, Wyon M. Ballet Injuries: Injury Incidence and Severity Over 1 Year. J Orthop Sports PhysTher. 2012.
Walls RJ, Brennan SA, Hodnett P, O'Byrne JM, Eustace SJ, Stephens MM. Overuse ankle injuries in professional Irish dancers. Foot Ankle Surg. 2010;16(1):45-9.
Shah S, Weiss D, Burchette R. Injuries in professional modern dancers. Incidence, risk factors, and management. J Dance Med Sci. 2012;16(1):17-25.
