Tokom druge polovine 20. veka dokumentovano je povećanje učestalosti astme i atopičnih bolesti. Iako astma i atopija imaju genetsku predispoziciju, time se ne može objasniti povećana učestalost ovih bolesti. Umesto toga, ova brza povećanja su najverovatnije posledica promena u načinu života i ishrani.
Savremen način života doneo je smanjen unos voća i povrća. Oni u sebi sadrže brojne antioksidanse koji sprečavaju imunološke bolesti pa samim smanjenjem njihovog unosa dolazi do povećanog rizika za atopijske bolesti. Takođe povećani unos omega-6 masnih kiselina i smanjen unos omega-3 masnih kiselina podstiču alergiju. Omega-6 masne kiseline (kukuruzno i sojino ulje) u kombinaciji sa prostim šećerima podstiču inflamaciju. omega-3 masne kiseline (riba i riblje ulje) u kombinaciji sa vitaminima i mineralima smiruju inflamatorni odgovor.
Brojni aditivi i sulfidi (koji produžavaju rok trajanja namirnicama) i tartazin (služi da da namirnicama i lekovima žutu boju) su često pravi uzrok i okidači početka atopijskih bolesti i asmatičnih napada.
Šta smanjuje učestalost alergija?
-
Beta karoten, odnosno provitamin A (šargarepa, batat, bundeva, kajsija, spanać)
-
Likopenč koji se nalazi u crvenom povrću i voću (paradajz, kajsija, lubenica)
-
Vitamin C (Crvena paprika, ribizla, kivi i drugo voće)
-
Vitamin E (suncokret, pšenične klice, zeleno lisnato povrće, karfiol.)
-
Vitamin B6 ( banane, belo meso, riba, avokado, kukuruz, proso, jogurt.)
-
Omega 3 masne kiseline (plava riba, riblje ulje, laneno seme, orašasti plodovi)
-
Kvercetin (brokoli, borovnica, malina, crveno groždje, brusnica, jabuka, luk)
-
biljne kiseline iz iz lekovitog i začinskog bilja (origano, ruzmarin, nana, matičnjak)
-
Kalijum i magnezijum (u smokvama, pasulju, grašku, batatu, kajsijama, avokadu, jabukama, golici od bundeve, kukuruzu i spanaću)
