Disanje je tema koju smo obrađivali ranije u tekstovima, osvrćući se na konkretne tehnike disanja
i načine izvođenja tih tehnika. Međutim, ovaj tekst je direktno vezan za dobrobite pravilnog i svesnog
disanja, koje ima za cilj dovođenje pojedinca u stanje ravnoteže uma i tela.
Kako da pravilno dišemo i time poboljšamo svoje zdravlje ?
Evo nekoliko veoma korisnih saveta i činjenica koje će uanprediti vaše tehinke disanja, a samim tim i opšte stanje organizma.
Prvo, ne trebate u tim tehnikama disati na usta. Disanje kroz usta vas neće povrediti, ali je to sušto preživljavanje, tj borba za kiseonik, a borba za dah nema dodira sa zdravljem. Disanje kroz nos je opcija koja vam treba I sasvim je drugačija od disanja na usta.
Glavna distinkcija između ova dva načina udisanja vazduha je nos, koji je jedna vrtsa filtera i predstavlja prvu liniju odbrane našeg tela. Nos zagreva vazduh, pročišćava ga i dok ne dođe u pluća možemo “izvući” 20 procenata više kisonika nego disanjem na usta. Ovo je stavka koja kroz dnevnu, nedeljnu, mesečnu i godišnju praksu donosi enormne benefite za vaše zdravlje. Ako pogledate određene hronične bolesti, poput astme, alergije ili pak anksioznosti, videćete da su direktno povezane sa načinom na koji dišemo. U većini slučajeva su povezane sa prekomernim disanjem, a disanjem kroz nos dovodimo telo i um u stanje smirenosti što je od krucijalnog značaja.
Disanjem na usta, ne samo da ne filtriramo vazduh koji udišemo, već uzimamo previše vazduha koji dovodi do ubrzanog rada srca, hiperventilacije i nervoze.
Nauka je veoma precizna i kaže : dišite što više kroz nos, umesto na usta
Unutar naše glave, u predelu nosa se nalaze razne strukture i kanali koji pročišćavaju vazduh, a način na
koji dišemo direktno utiče na ceo sistem. Rad srca, cirkulacija, varenje, moždane aktivnosti... neke su od
stvari koje se poboljšavaju pravilnim disanjem kroz nos.
Nasuprot toga, disanje na usta, dovodi telo u stanje stresa. Filtriranje vazduha disanjem kroz nos je od velike važnosti znajući da živimo u veoma zagađenoj okolini punoj alergenata i raznih drugih toksičnih materija u vazduhu i na tlu. Cilj nam je da sa što manje udaha obezbedimo što više kiseonika.
Disanje kroz nos direktno utiče na kapacitet naših pluća. Postoji jedna odlična studija, rađena pre 40
godina, rađena na više od 5000 učesnika, čiji zaključak je da glavni marker za dugovečnost nije genetika
ili ishrana već kapacitet pluća. Što su nam pluća veća, otvorenija, telo je mnogo zdravije, a samim tim i
dugovečnije. Međutim, kako proširiti pluća, pojačati kapacitet, ako nam se starenjem sužavaju, što se
događa svima posle 35-e godine života ili imamo određene zdravstvene probleme ? “Popravku” vršimo
pravilnim disanjem. Svesno, duboko i lagano disanje kroz nos, poput pranayama tehnike Anulom vilom,
ili pak vrlo laganim i neutralnim disanjem, gotovo neprimetnim, pomaže da se kapacitet pluća održi na
optimalnom nivou. Polako i svesno disanje kroz nos šalje poruku mozgu da se nalazite u stanju smirenosti. Oko 80 posto
poruka između tela i mozga dolazi iz tela prema mozgu ! Pravilnim disanjem kontrolišemo nervni sistem,
šaljemo signale mozgu da smo opušteni i da se nalazimo u “bezbednoj” zoni. Najbolja stvar u celoj priči
je da disanje kroz nos veoma lako i svako može da ga praktikuje. Dobar savet je da izdah bude duplo duži
od udaha. Na primer, ako nam udah traje tri sekunde, izdah bi trebao da traje šest ili više sekundi. Na taj
način dodatno opuštamo telo i izazivamo parasimpatičku reakciju. Merenjem pulsa primetićete da takvo
disanje smiruje otkucaje srca. Takav način disanja možete praktikovati bilo kada i bilo gde. Takođe, dolazi do balansa između ugljen dioksida i kiseonika, što nam omogućava korišćenje više kisonika koji
ulazi u krvotok.
Naravno, pored disanja, yoge, jačanje kapaciteta pluća postižemo i redovnim vežbanjem. Svi treninzi izdržljivosti su veoma korisni po tom pitanju.
Još jedna važna stavka za naše zdravlje je zadržavanje daha. Zadržavanje daha, odnosno nedisanje, može
biti dobro i loše. Ako to radimo nesvesno, to je veoma loše za naše telo. Većina ljudi radi stresne poslove i usled raznih situacija oni nesvesno zadržavaju dah. Tada dišemo previše, opet zadržavamo dah pa telo i
um dovodimo u stanje prevelikog stresa. Ako svesno zadržavamo dah, posle nekoliko serija dubokog
disanja kroz nos, podižemo nivoe ugljen dioksida u telu. Na taj način stvaramo toleranciju na ugljen-
dioksid i učimo kako da opuštamo svoje telo i povećavamo naše atletske sposobnosti. Ovo je od velikog
značaja za ljude koji se bave kontaktnim sportovima. Zadržavanjem daha kontrolišemo respirativni
sistem, ulazimo dublje u svoje telo i tako omogućavamo našem sistemu da funkcioniše na prirodan i
zdrav način.
Disanje je veoma jednostavno, a jednostavne stvari donose velike rezltate. Dišite kroz nos i produžite
sebi život.
