Dijabetes tipa 2 je bolest kod koje je nivo šećera (glukoze) u krvi viši u odnosu na normalne nivoe. Mogu se javiti simptomi kao što su prekomerna žeđ, potreba za učestalim mokrenjem, gubitak telesne težine i umor. Ova bolest može povećati rizik od nastanka poremećaja vida, srčanih bolesti i poremećaja nerava.
To je doživotno stanje koje može uticati na svakodnevni život. Potrebno je promeniti ishranu, uzimati lekove i redovno ići na kontrolne preglede.
Postavljanje dijagnoze
Kod dijabetesa tipa 2 postoji poremećaj u delovanju insulina. Ova bolest se često povezuje sa prekomernom težinom ili neaktivnošću, a takođe je rizik povećan i ukoliko imate nekog srodnika koji boluje od ove bolesti.
Dijabetes tipa 2 se često dijagnostikuje slučajno, nakon testiranja krvi ili urina zbog nekih drugih poremećaja.
Ako primetite bilo kakve simptome koji su već navedeni, onda treba da posetite svog lekara. Vaš lekar može da traži analize krvi koje su od značaja za postavljanje dijagnoze dijabetesa tipa 2.
Ovo su neki od parametara koji su značajni za dijagnostikovanje dijabetesa tipa 2:
- Glukoza u plazmi natašte (takođe poznat kao test šećera u krvi natašte). Meri se nivo glukoze u krvi na prazan stomak. Nećete moći ništa da jedete i pijete 8 sati pre davanja krvi na analizu.
- Hemoglobin A1c. To je prosek glukoze u krvi u poslednja 2 ili 3 meseca.
- Oralni test tolerancije glukoze (OGTT). Ovaj test proverava nivo glukoze u krvi pre i 2 sata nakon što popijete rastvor glukoze u vodi.
Lečenje dijabetesa tipa 2
Lečenje ove bolesti uključuje promenu načina života i ishrane, kao i primenu lekova.
Zdrava ishrana. Zdrava ishrana će vam pomoći da kontrolišete nivo šećera u krvi. Takođe će doprineti da kontrolišete svoju težinu i generalno se osećate bolje. Dijetetičar vas može posavetovati o pravilnom unosu ugljenih hidrata i pomoći vam da napravite plan obroka kojeg se možete pridržavati.
Preporuke:
- Manji unos kalorija,
- Smanjivanje rafinisanih ugljenih hidrata, posebno slatkiša,
- Smanjenje masti i soli,
- Dodavanje povrća i voća ishrani,
- Veći unos vlakana.
Gubitak težine. Smanjenje viška kilograma može pomoći u kontrolisanju dijabetesa. Gubitak težine može izgledati kao veliki korak, zato su za početak dovoljni kontrola broja porcija i unos zdrave hrane.
Vežbanje. Pokušajte da imate od 30 do 60 minuta fizičke aktivnosti svakog dana. Možete hodati, voziti bicikl, plivati ili raditi bilo šta drugo što vam ubrzava otkucaje srca.
Ako uzimate lekove koji snižavaju šećer u krvi, možda će vam trebati užina pre treninga.
U nekim slučajevima ćete moći da postignete optimalni nivo glukoze u krvi samo dijetom i vežbanjem.
Ne preskačite obroke. Potrebno je da redovno imate doručak, ručak i večeru.
Bitno je da redovno idete na kontrole. Vaš lekar će vam reći koliko često treba da merite nivo šećera u krvi.
LITERATURA
- Diabetes Care: “Obesity, inactivity, and the prevalence of diabetes and diabetes-related cardiovascular comorbidities in the U.S., 2000-2002.”
- Evert AB, Dennison M, Gardner CD, et al. Nutrition Therapy for Adults With Diabetes or Prediabetes: A Consensus Report. Diabetes Care 2019; 42:731.
- American Diabetes Association. 5. Facilitating Behavior Change and Well-being to Improve Health Outcomes: Standards of Medical Care in Diabetes-2021. Diabetes Care 2021; 44:S53.
