Dijagnostika
Dijagnostika podrazumeva otkrivanje alergena koji su uzročnici simptoma alergije. Potrebno je uzimanje podataka od pacijenta vezano za simptome (anamneza), a zatim i obaviti pregled. Takođe, trebalo bi uzeti u obzir i druge faktore kao što su pušenje, vežbanje, alkohol, lekovi i stres. Dodatna dijagnostika podrazumeva: alergološke kožne probe (prick test), laboratorijske testove i provokacione testove.
Potreban je pregled alergologa, kako bi se postavila tačna dijagnoza i primenila optimalna terapija.
Pravilnom dijagnostikom i adekvatnom terapijom, većina osoba može voditi kvalitetan život, bez opterećenja bolešću.
Test na alergije - PRICK test ili kožne probe
Ovaj test se izvodi u kontrolisanim uslovima u zdravstvenoj ustanovi, zbog postojanja mogućnosti nastanka težih oblika alergijske reakcije. Najmanje nedelju dana pre izvođenja ovog alergo testa pacijent ne sme uzimati antihistaminike. Kapi pojedinačnih ekstrakata alergena se stavljaju na kožu, a zatim se koža ubode iglom ili malo zagrebe. Ako je test pozitivan, na mestu uboda se javlja mali otok i crvenilo. Reakcija se obično javlja nakon 15-20 minuta.
Testovi iz uzorka krvi
Testovi iz uzorka krvi za određivanje specifičnih IgE antitela - Prednost ovog testa je u tome što nije potrebna posebna priprema pacijenta.
Lečenje
- Izbegavanje alergena
Preventivna mera je izbegavanje kontakta sa alergenom. To može zahtevati promene u svakodnevnom životu, kao što je isključivanje određenih namirnica ili smanjenje izlaganja inhalacionim alergenima.
Kada se radi o alergenima koje je nemoguće isključiti iz okruženja, kao što su prašina i polen, savetuju se mere prevencije koje će smanjiti izlaganje alergenu, a time i težinu simptoma.
- Primena lekova 
Antihistaminici
Antihistaminici su lekovi koje se često koriste za ublažavanje simptoma alergije. U lakšim slučajevima su obično dovoljni za kontrolu simptoma.
Kortikosteroidi
Primenjeni u obliku injekcija, tableta ili kao topikalni preparati putem inhalacije ili na kožu, efikasni su u suzbijanju simptoma alergije i koriste se isključivo prema savetu lekara.
Imunoterapija
Imunoterapija je tretman koji uključuje davanje malih doza alergena kako bi se telo tokom vremena naviklo na njega. Postoje dve vrste imunoterapije:
Injekcije. Podrazumevaju nekoliko injekcija tokom nekoliko godina. Najkorisnije je za alergene poput polena, peruti kućnih ljubimaca, uboda insekata i astme.
Sublingvalna imunoterapija. Uključuje stavljanje malih doza alergena ispod jezika. Najbolje je za astmu i nazalne alergije, kao što su grinje, ambrozija i trave.
Uspešna imunoterapija može sprečiti povratak simptoma alergije.
Dodatno, redovna fizička aktivnost, smanjenje ili kontrolisanje nivoa stresa, primena zdravih stilova života, koji pozitivno utiču na jačanje imuniteta, doprinose, uz ostale mere, uspešnom kontrolisanju alergijskih reakcija.
Nekoliko prirodnih lekova i dodataka mogu pomoći u ublažavanju simptoma alergije. To može uključivati: ispiranje nosa slanim rastvorom, čišćenje vazdušnih filtera u kući, korišćenje ovlaživača vazduha, primena esencijalnih ulja, promena režima ishrane.
Treba ih koristiti zajedno sa medicinskim tretmanima, kao što su lekovi i imunoterapija.
Potreban je pregled alergologa, kako bi se postavila tačna dijagnoza i primenila optimalna terapija.
Pravilnom dijagnostikom i adekvatnom terapijom, većina osoba može voditi kvalitetan život, bez opterećenja bolešću.
LITERATURA
- Allergies. Asthma and Allergy Foundation of America. https://aafa.org/allergies/.
- Allergic reactions. American Academy of Allergy, Asthma and Immunology. https://www.aaaai.org/tools-for-the-public/conditions-library/allergies/....
- Allergies overview. American Academy of Allergy, Asthma and Immunology. https://www.aaaai.org/conditions-treatments/allergies/allergies-overview.
- ACT for asthma and allergy. Asthma and allergy foundation of America. https://aafa.org/programs/collaborations/act-asthma-allergies/.
