Svi mi treniramo po nekom programu, ali ponekad mi se čini da se u bodybuilding - u previše pažnje daje na trening program. Tačnije, amateri iliti vi koji sada čitate ovaj tekst se najviše opterećujete programiranjem svojih treninga. Posle ovoliko godina provedenih na forumima shvatio sam da većina ni ne zna šta je trening program ni kako da ga sastavi, ali da pričamo o tome koliko trening program uopšte nije bitan.
Podizanje statusa trening programa krenula je sa pojavom bodybuilding časopisa. Sve to se izdešavalo polovinom prošlog veka. Bilderi su ulazili u zlatno doba i mnogi početnici (kao i danas) hteli su da znaju kako šampioni zapravo treniraju? Ono što u časopisima nisu rekli je da šampioni lažu. Većina njih još nije radila serije. Prvi bilderi su radili samo jednu seriju svake vežbe koju su mogli da izmisle u to vreme. I najbolje od svega što je ovaj sistem davao rezultate.
Jedan od mojih omiljenih bildera/strongman-a je slavni Maxick koji je napisao verovatno jedinu knjigu o mišićnoj kontroli, a pored toga bio je zverski građen za nekoga ko je rođen u 19 veku.
Maxick mi je idol zbog svog rođenja i svoje smrti. Na rođenju je dobio svoje ime - Max Sick (Maxick mu je nadimak). Jedan strongman ne može da poželi bolje ime.
Max je napustio ovaj svet sa stilom gospodina i sportiste kakav je i bio celog života. U osamdesetoj godini života na dan svoje smrti vežbao je obaranje ruke u svojoj teretani. Posle treninga odvezao se kući biciklom gde su ga našli kako mirno leži na leđima sa oproštajnom porukom pod levim stopalom. U nedostatku dobrog prevoda poruka je glasila:
“Srve mi kuca sve sportije, osećam jaku hladnoću, mislim da će sve uskoro biti gotovo. Zapamtite, beskonačna je naša sloboda koju ispoljavamo kroz svesnost”
(“My heart is beating rather slow, I feel extremely cold, I think it will be over soon. Remember the infinite is our freedom manifested through our consciousness.”)
OK, prekidano čas istorije zarad nastavka ovog teksta. Pretpostavljam da ono što hoću da kažem je kako svi programi šampiona o kojima čitamo u stvari i nisu programi po kojima ti šampioni rade. Većina tih program su izmislili ljudi kao što sam ja. Entuzijasti, koji su svoje mesto u fitness industriji našli kroz pisanu reč. Neki programi su iskreni, ali većina profesionalaca ni ne zna kako se sve vežbe zovu, a ne kako se programira trening. Jedna od najtrofejnijih Ms Olympia, Cory Everson nikad nije sakrivala da ne zna zvanični naziv ni jedne vežbe koju radi u teretani. Pretpostavljam da ovo ne ide u prilog kolektivnom bilderskom IQ, ali govori u prilog da programiranje trening nije bitno.
Znam da se ova tvrdnja kosi sa svime što ste do sada znali. Učili su vas da morate raditi po nekom programu. Bilderi se kunu u split sistem treninga gde se svakog dana trenira druga mišića particija i ja sam lično doprineo čitavoj konfuziji jer sam i sam izbacio desetine trening programa na internet.
Sad bi određeni treneri mogli da se pobune i kažu kako je program koristan za početnike. Logika je da početnici i onako ne umeju da treniraju pa je trening program neophodan. ja kažem početnici će napredovati koji god trening da rade. Vežbači koji su tek krenuli sa treningom ne moraju toliko da se brinu o broju serija i ponavljanja jer će napredovati koliko god da treniraju.
Bodybuilding kako sama reč kaže je sport u kome se telo razvija. Ovo je radnja koja se odvija i nema kraj. Za svakoga od nas to građenje ima drugo značenje, ali svi radimo sa istim telom, mišićima, spravama itd. Tako i svako od nas mora da nauči kako njegovo telo reaguje na sav taj stimulus.
Ovo se u jednom trenutku prozvalo instinktivni trening i verovatno je najmanje obrađena tema u bodybuilding časopisima, knjigama ili web sajtovima. Upravo iz razloga što je teško objasniti instiktivni trening. Bitno je zapamtiti da svi uspešni sportisti vežbaju instiktivno (pogotovo u sportovima snage). Niko od njih nije razvio svoje instikte za jedan ili mesec dana. Kao i sve ostalo u sportu je za sve potrebno vreme i trening.
Telo uvek šalje signale. Na nama je da naučimo kako da razumemo šta ti signali znače. Većina vas je osetila posledice zanemarivanja tih signala. Sigurno je kod svakoga bilo dana u toku kojih se nema energije za trening bez obzira koliko se trudili. Možda nije bilo dovoljno odmora ili je došlo do dehidracije, ali to je signal da taj dan treba lakše trenirati. Nekim danima vežbač je više raspoložen da trenira sa težinama, a drugim danima bolje je ići na kardio trening.
Nema tog trening programa koji u obzir uzima kako se vi osećate tog dana. Tako i nema idealnog trening programa, a sam trening mora da se radi instinktivno. Ovo i dalje ne znači da treba odustati svaki put kad vas mrzi da vežbate.
Svi ste videli kakav uspeh imaju profi sportisti i svi ste videli one likove po teretani koji su polu građeni i iskrivljeni od loših treninga. Prva grupa vežba instinktivno, a druga “po trening programu” i ako je sam koncept instinktivnog treninga malo teži za shvatiti - jasno je da se mora uvežbati kako bi se ostvario dobar napredak.
