Šta je talenat? Nešto sa čime se rađamo ili se razvija uajedno sa nama. Ako i postoji talenat za bodybuilding, Serge Nubret je jedan od retkih koji ga je posedovao. Zajedno sa grupom entuzijasta zlatnog doba gvozdenog sporta utabao je stazu za nadolazeće generacije. 19 aprila 2011. Serge Nubret je napustio ovaj svet. Ostaje njegov legat, sve ono u šta je verovao i sve što je stvario u sportu.
Sećam se kada sam prvi put video „Crnog Pantera“ (nadimak koji je zasluženo nosio). Bilo je to naravno prvi put kada sam gledao kultni film „Pumping Iron“. Serž se u poslednjem trenutku pojavljuje kao crni princ da pokosi Arnolda sa njegovog neprikosnovenog trona. Bilo je neverovatno posmatrati bildere tog doba. Svaki deo tela je bio izgrađen do savršenstva, svaki od takmičara je stajao ponosno kao da su statue grčkih bogova. Serge je bio jedan od najboljih, ne samo tog vremena – svih vremena.
Prve godine svog života je proveo u Gvadalupeu. Tamo je, kako on kaže, izgradio osnov za svoju snažnu fizičku građu radeći fizičke poslove još kao dete. Serge je pravi predstavnik „old school“ bodybuilding-a. Poznat je po svojim treninzima koji su trajali i do 5 sati neprekidno. Serge je bio pravi profesionalac i ceo živto je podredio ovom sportu.
Svoju prvu titulu Mr. Guadalupe je osvojio sa nepunih godinu dana treninga. Samo dve godine kasnije osvaja zlato na prvenstvu sveta i zadobija titulu Najmišićaviji čovek na svetu. Tako i kreće bogata karijera jednog od najboljih bildera svih vremena. Brojni uspesi u sportu bili su ispraćeni i uspešnom filmskom karijerom sa 25 snimljenih filmova. Karijeru je na kraju začinio sa dve knjige „I am...Me and God“ i „Seventy Years Young”.
Danas može mnogo da se nauči o bodybuilding-u, samo treba provesti par minuta na internetu. Većina tog “znanja” je beskorisna i nikome neće pomoći da ostvari bilo kakav cilj u teretani. Poseban je problem što se zaboravljaju i namerno guraju u zaborav mudrosti do kojih su došli veliki šampioni kao što je Nubret. Neki od njegovih principa treninga i ishrane danas zvuče nelogično i pogrešno kada se uporede sa verovanjima u ono što se danas smatra za ispravno.
Jedna od najkontraverznijih metoda treninga kojom se Serge služio je trening trbušnjaka koji je trajao čitavih sat vremena i to bez prestanka. Serge je govorio kako je to njegov kardio trening. Isto tako je tvrdio kako nikad u životu nije držao dijetu, da je jeo samo 2 ili 3 puta dnevno i to po nekoliko kila crvenog mesa.
Postoji anegdota gde je seo da jede sa još 10 bildera i opklada je bila da ko pojede najmanje hrane plaća hranu za svu destoricu. Serge je naravno pobedio i kada se na kraju obroka izmerio vaga je pokazivala 5 kilograma više. “Probajte da jedete ponovo za 3 sata” – bio je njegov komentar kad su mu rekli da mora jesti više obroka dnevno.
Iako je trenirao satima, Serge nikad nije radio sa velikim težinama. Njegov standard je bio i po 50 serija za svaku mišićnu grupu. Radio gotovo isključivo samo između 15 i 20 ponavljanja po seriji i samo po 30 sekundi pauze. Serge nije bio slab bilder, njegov maksimum na bench press-u je bio daleko preko 200 kilograma, ali u redovnom treningu nije koristio više od 70 ili 100 kilograma.
Sa 69 godina je smanjio svoje treninge na 2 sata dnevno i nedeljom se odmarao.
Ono što je mene najviše zainteresovalo kod Nubreta je njegova duhovna povezanost sa sportom i svojim telom. Tvrdio je da ume da se poveže sa svojim unutrašnjim bićem i da sluša svoje telo tako da uvek zna kad i koliko hrane mu treba i kako da ga oporavi i izleči. “Doktori su za bolesne ljude” – govorio je kada bi ga neko pitao o njegovoj vitalnosti i zdravlju. Serge je verovao da je umor samo u glavi i da ljudi posustaju samo kada odustanu u glavi. Serge se nikada nije predavao.
Naš narod kaže “Za dobrim konjem se diže prašina”. Tako je i bilo sa Serge Nubretom. U sedamdesetoj godini života je pao u komu. Glasine su u to vreme tvrdile da ga je otrvoala njegova porodica da bi se dokopala bogatstva koje je Serge stvorio za života. Istina se nikada nije saznala.
Nakon dve godine života u stanju vegetacije, Serge Nubret je izdahnuo u bolnici. Uzrok smrti ostaje nepoznat.
Opraštamo se od jednog velikog šampiona i čoveka. Opraštamo se od njegovog fizičkog postojanja, ali ostaje nam da se sećamo njegovog duha i da sa ponosom jednog dana možemo tvrditi kako smo živeli u dobu kao i slavni “Crni panter”.
Neka mu je laka zemlja.
