Početkom aprila ove godine dobio sam poziv od Lasla Mesaroša, koji mi je rekao da će organizovati RAW (bez opreme) takmičenje u benč presu kakav jos nije viđen na ovim prostorima. Pod time je mislio na brojnost i kvalitet takmičara, ali i na robne i novčane nagrade sto je uspeo da izdejstvuje, zahvaljujući svojim sponzorima.
Možete zamisliti koliko sam bio srećan zbog tog poziva i koliko mi je sve to značilo! Mesaroš je višestruki prvak sveta (i ko zna koje još titule ima), čuo je za mene i poziva me na njegovo takmičenje! Bio sam presrećan i bila mi je velika čast!
Pošto je takmičenje zakazano za 21.maj u Miškolcu (Mađarska) imao sam 5 nedelja da se pripremam, s tim da sam imao 2 takmičenja u međuvremenu (jednu neplanski-Memorijal Željka Škrbe u Banovcima, a drugo u Bačkoj Topoli, što smo organizovali zajedno sa Ervinom Katonom i Pansportom). Na oba takmičenja sam osvojio prvo mesto,sto je nagoveštavalo da sam u dobroj formi. Posebno mi je bila draga pobeda u Banovcima.Tamo sam gurnuo raw 222,5kg, u B.Topoli 220kg sa telesnom težinom od 116kg, što mi je dodatno ulivalo samopouzdanje pred takmičenje u Miškolcu.
Pre nego što sam krenuo, planirao sam da gurnem oko 225-230kg i sa time (ako je moguće) uzmem neku od medalja u kategoriji.
Išao sam vozom iz B.Topole do Budimpešte, tamo prespavao i sutradan me pokupili drugari i sa njima sam nastavio do Miškolca, koji je od moje polazne stanice udaljen oko 400km. Merenje je bilo zakazano od 08:00 do 09:30h, a početak takmičenja od 10:00h. Kad smo stigli na mesto održavanja takmičenja, imali smo šta da vidimo! Toliko takmičara na benč pres takmičenju ja za ovih 6 godina nisam video! Više od 80 takmičara iz 10 susednih država (Mađarska, Austrija, Česka, Slovačka, Nemačka, Rumunija, Srbija, itd). Bilo je 10 kategorija - što težinskih, što po starosnom dobu (juniori, masters, itd).
Domaćin nas je sačekao, potom nas predao hostesama da nam pokažu gde će biti merenje, sala za zagrevanje i samo takmičenje. Odmah posle merenja, svi takmičari su dobili majice u kojima smo trebali da se takmičimo.
Saznao sam da sam uvršten u “Open” kategoriju, gde nas je bilo 8 takmičara (kategorija do 120kg). Pogledao sam listu prijavljenih početnih težina i na moje iznenađenje, moja prijavljena težina (200kg), bila je na drugom mestu. Nakon drugog kruga sa podignutih 210kg sam izbio na prvo mesto u kategoriji (jer takmičar koji je prijavio veću početnu kilažu nije uspeo ni u drugom krugu da podigne 205kg), tako da sam u trećem krugu išao na sigurnih 220kg, da bih obezbedio što bolji plasman u apsolutnoj kategoriji (nisam hteo da rizikujem 230kg i eventualnu povredu), i, na kraju, sam uspeo i u apsolutnoj kategoriji da osvojim prvo mesto, iako je bio jedan takmičar koji je digao 250kg, ali je bio mnogo teži od mene, a pošto se bodovalo po Wilks sistemu, ja sam bio u prednosti. Sve do proglašenja rezultata nisam bio siguran koji sam u apsolutnoj (znao sam za kategoriju) i na kraju kad su me proglasili kao najboljeg, mojoj sreci nije bilo kraja!
Za ovaj uspeh naravno, nisam samo ja zaslužan, nego ceo tim pored mene, a to su svakako moja porodica, Pansport, moji trening partneri, Liska Peter, Ervin Katona, itd.
Sledeća stanica je Evropsko prvenstvo u Egeru (Mađarska), isto u raw varijanti, 10-11. juna. Nadam se da ću tamo gurnuti oko 235-240kg!
Sportski pozdrav!
