30.7.2011

#Vežbanje

Apnea je sport u kojem ronilac, roneći sa jednim udahom prelazi distancu u dužini, dubini ili vremenu. Ronjenje na dah predstavlja ronjenje u fiziološkim granicama organizma, a ronilac roni isključivo se oslanjajući na sopstvenu fizičku i mentalnu snagu.

Vodeno poreklo čoveka
Sličnost izmedju čoveka i mora neverovatna je. Ljudsko telo sastavljeno je pretežno od vode, sa hemijskog aspekta, morska voda je gotovo identična telesnim tečnostima morskih životinja, a naša krv ima sastav soli identičan onome u drevnim okeanima. Život koji je potekao u drevnim morima, nije mogao izaći na kopno sve dok nije postao sposoban da ponese deo okeana u sebi. Kako je Jacque Mayol govorio’postoji istinski okean u svakome od nas’. Iako smo se tokom dugog perioda adaptirali na život na kopnu, u svima nama postoji mali deo mora, a u našem najstarijem genetskom pamćenju zapisano je naše vodeno poreklo.

Ljudsko telo sačinjeno je najvećim delom od vode, a fetus pliva u vodenoj sredini. Novorodjenče, uronjeno pod vodu, otvorenih očiju, bez ikakvih znakova uznemirenosti ili gutanja vode, pliva u vodi, kao da je pohadjao obuku plivanja tokom boravka u materici. Vodeni potencijal je osnovno obeležje ronioca na dah. Ono mu omogućava ponašanje u svetu koji je potpuno različit od kopnenog, kao da smo u prirodnoj sredini, produžavajuci nekoliko minuta apnee do krajnjih granica.

Osnovna karakteristika vodenog potencijala čoveka predstavlja refleks ronjenja koji je prisutan kod svih vodenih sisara.

Tokom ronjenja na dah, čovek se vraća svom vodenom poreklu, koje je tokom prvih devet meseci života iskusio, i nikada nije u potpunosti zaboravio. Čovek podsvesno zna svoje preklo i svoju vezu sa vodenom sredinom.

U trenutku kada zaronimo ispod površine, doživljavamo, u psihološkom smislu, duboku regresiju, sposobnost da vratimo psihu u stanje smirenosti. U vodi doživljavamo to stanje, oslobađanja svake napetosti, prijatnosti i sigurnosti. Jedino u vodenoj sredini, naš um ponovo postiže potpunu harmoniju, arhetipski osećaj mira i zadovoljstva.

Fiziologija ronjenja na dah
Promene u organizmu tokom ronjenja na dah su vezane za metaboličke gasove u organizmu (O2, CO2), kao i za dejstvo povišenog pritiska na organizam. Tokom ronjenja na dah, sportista u apnei, ne obavlja razmenu gasova sa okolinom, tj. drži dah, medjutim, proces disanja se ustvari neprekidno odvija. Iako ne postoji razmena gasova sa okolinom (spoljašnje, vidljivo disanje) proces disanja se nesmetano i kontinuirano odvija u samom organizmu. To znači, da proces razmene gasova u plućima na nivou alveolarne membrane, proces cirkulacije (kruženje krvi sa O2 i CO2 kroz organizam), kao i razmena gasova na nivou kapilarne membrane odvija se nepromenjeno i tokom apnee. Ovo znači da je organizam u apnei u fiziološki uslovima, odnosno do trenutka kada saturacija organizma O2 i CO2 dostigne vrednosti, koje izlaze iz fizioloških okvira. Organizam poseduje adaptacione mehanizme kojima se prilagođava na promene koje se dešavaju u apnei.

Veoma je važno da sportista koji se bavi ronjenjem na dah dobro upozna i tokom ronjenja se pridržava pravila za sigurno ronjenje na dah.

Preporuke za sigurno ronjenje na dah:

Nikad ne roni sam – ronjenje u paru predstavlja osnovno pravilo sigurnosti u ronjenju na dah. Ronilački par vodi računa jedno o drugom tokom ronjenja poštujući pravilo one up, one down (jedan roni, drugi na površini). Ronilački par treba da je sličnih ronilačkih sposobnosti, ima dogovoren sistem signala za komunikaciju tokom ronjenja, sačini i poštuje plan ronjenja. U slučaju odsustvovanja para sa ronjenja ronjenje treba odložiti.
Uvek koristi signalnu bovu – bova predstavlja signal upozorenja za plovila na vodi i sve koji upražnjavaju aktivnosti na vodi o prisustvu ronilaca na odredjenoj lokaciji u akvatoriju. Signalna bova prestavlja veoma važan element u sigurnosti ronilaca, upozoravajući plovila da zaobilaze lokaciju sa roniocima. Bova se ili fiksira za dno kada se roni uz kanap do dna, ili se vezuje na pojas sa tegovima i vuče sa sobom...
Budi pozitivan u zadnjih -10m – ronilac na dah obično tokom ronjenja koristi odelo koje mu obezbedjuje zaštitu od podhladjivanja u vodi. Medjutim, ono daje i odrdjenu plovnost, tako da se mora nositi pojas sa tegovima koji obezbedjuje da budemo neutralno plovni tokom ronjenja (poništava plovnost odela). Pitanje je koliko tegova treba staviti na pojas (obično je teg težine 1kg)? Odgovor je – da budemo neutralno plovni na 10m, a posebno pozitivno plovni u zadnjih 10m. Ovo je važno da u slučaju bilo kakvog problema ili zamora, lako izranjamo na površinu.
Kompenziraj pre bola – nema ronjenja bez kompenzacije! Tokom ronjenja neophodno je vršiti izjednačavanje pritiska u ušima (manevar kompenzacije – zapušiti nos i dunuti vazduh u uši). Važno je učiniti izjednačavanje pritiska pre pojave bola u ušima, jer je mnogo lakša kompenzacija i manji je rizik za nastanak povrede uha.
Izvadi disalicu iz usta tokom zarona – tokom ronjenja je mnogo sigurnije da disalica ne bude u ustima. Ovako sprečavamo rizik od udisanja vode iz disalice.
Nikad ne forsiraj izdah posle izrona – po izronu i završenoj apnei (držanje daha), pojačano dišemo nekoliko sekundi kako bi nadoknadili kiseonik i izbacili ugljen dioksid iz organizma. Medjutim, veoma je važno da prva dva-tri izdaha ne budu forsirana i do kraja jer rizikujemo da time izduvamo dosta kiseonika koji nam je veoma važan.
Kompenziraj masku tokom zarona – kao što se uduvava vazduh u uši tokom zarona, potrebno je tokom ronjena uduvati nešto vazduha i u masku.U suprotnom, može doći do gnječenja maske, koje je veoma neprijatno i može dovesti do pucanja kapilara na očima.
Izbegavaj ronjenje kada se ne osećaš dobro! U ronjenju, kao i inače u životu treba poslušati svoje telo. Kada nam ono šalje signale, ronjenje treba pomeriti za sledeći dan.