Voda, da bi bila "priznata" kao lekovita, mora imati više od 1 g rastvorenih aktivnih materija u litri, a ako je za kupanje, mora biti još i prirodno topla. Razni sastojci, kao što su natrijumova i kalcijumove soli, sulfati, soli gvožđa, bakra, kobalta, mangana, magnezijuma, arsena, osiguravaju vodama posebna lekovita delovanja kod različitih bolesti, a sadržaj ugljen dioksida, koji stvara mehuriće naročito se ceni.
Izvori tople vode, su još rimsko doba bili zbog svog blagotvornog učinka središta oko kojih je počinjao društveni život. U Evropi i Americi ljudi su se u lečilištima počeli okupljati zadnjih nekoliko vekova, kako bi proveli ugodne trenutke u uverenju da se leče i pomlađuju. Ljudi su imali osećaj da se pročišćavaju, i osećali bi se drugačije nego kod lečenja u bolnicama.
Voda deluje i zbog svojstva da uronjeno telo u vodi teži onoliko manje koliko je vode istisnulo. Telo ovako postaaje lakše, bolovi kod kretanja i oslanjanja se smanjuju. I to je jedno od blagotvornih delovanja uranjanja tela u vodu. To je, uz ostalu fizikalnu terapiju i medicinsku gimnastiku, pridonosi delotvornosti lečenja u termalnim vodama.
