Unosite dovoljno proteina i (između ostalog) čuvaćete postojeće i graditi nove mišiće, osećaćete se sitijim i imati koristi od termogeničkog efekta hrane. Sve to su stvari koje popravljaju sastav, funkcionisanje i izgled tela.
Protein je od klučnog značaja za sportiste, posebno bodibildere. Uključen je u veliki broj telesnih procesa bitnih za izgled i performanse. Uprkos svemu tome, neki mu – pa čak i doktori i nutricionisti – i dalje ne priznaju zasluženi značaj. Mnogi čak šire i dezinformacije oko ovog makronutrijenta.
Siguran sam da ste veću čuli: „Previše proteina je loše za bubrege“, obavezno praćeno mišljenjem da je „previše proteina štetno za kosti“. U narednom članku pozabavićemo se kostima (čisto da znate – nema razloga za brigu), a ovog puta samo o bubrezima.
Izvor zablude
Sprovedeno je obimno istraživanje s ciljem određivanja da li unos proteina utiče na promenu funkcionisanja bubrega kod žena tokom perioda od jedanaest godina. Istraživanje je uključivalo kako žene sa abnormalnom, tako i one sa normalnom funkcijom bubrega.
Rezultati su pokazali da visok unos proteina NIJE povezan sa renalnom (bubrežnom) disfunkcijom kod žena sa normalnim radom bubrega. S druge strane, visok unos proteina (posebno visok unos životinjskih proteina koji ne potiču iz mleka) može imati negativan uticaj na rad bubrega kod žena sa renalnim problemima.
Zaključak koji je izveden iz ovih nalaza – barem kod onih koji su ih iskoristili kao razlog za proglašenje proteina baukom – bio je da proteini nekako dovode do bolesti bubrega. To uopšte nije bio nalaz istraživanja.
U pregledu objavljenom u publikaciji Nutrition & Metabolism, istraživači su analizirali posledice unosa proteina na funkciju bubrega, s posebnim naglaskom na bolest bubrega. I zaključili: „Iako prekomeran unos proteina ostaje razlog za brigu kod osoba sa već postojećom bolesti bubrega, u naučnoj literaturi nema nalaza koji ukazuju na vezu između unosa proteina i začetka ili razvoja renalnih oboljenja kod zdravih osoba.“ Drugim rečima, nema nikakavih dokaza da visok unos proteina dovodi do oboljenja bubrega.
Uz to, pomenuto je i da nema dovoljno dokaza koji bi opravdali preporuke za ograničenje dnevnog unosa proteina u svrhu očuvanja funkcije bubrega kod zdravih osoba. Restrikcija unosa proteina je uobičajen tretman kod osoba sa bubrežnim problemima, ali to nema nikakve veze sa osobama kod kojih bubrezi rade normalno.
Oni koji neopravdano – i bez naučnih dokaza – šire strah, svoje tvrdnje često iznose sa takvim autoritetom da biste pomislili kako mora da postoji mnogo dokaza koji im idu u prilog. To, kao što smo videli, nije slučaj. Reč je samo o maskiranju neznanja bukom.
I na kraju, jedan misaoni eksperiment. Nije neobično za bodibildere da dnevno unose i preko 300 grama proteina. Mnogi drugi sportisti, kao i rekreativni vežbači, rutinski unose količine koje bi, po tim paničarima, bile smatrane previsokim. Uz tako visoke unose kod mnoštva sportista, razumno je postaviti pitanje: ako je protein zaista tako razoran po bubrege, zašto nema mnogo sportista oštećenih bubrega kojima između treninga treba dijaliza? Gde su oni? Zašto ne čujemo ništa o vežbačima oštećenih bubrega? (Možda zato što ih nema?)
Izvori:
Martin WF et al. Dietary Protein intake and Renal Function. Nutrition & Metabolism. 2005;2:25.
