Glutamin je najčešća aminokiselina u telu i igra nekoliko važnih fizioloških uloga. Glutamin je kako bi se reklo „majka“ svih aminokiselina i zato su neophodne velike količine ove aminokiseline da bi telo normalno funkcionisalo. Od njegovog prisustva zavisi rad imunog sistema, pankreasa, bubrega, jetre.
Jedna od najvažnijih uloga glutamina jeste transport i eliminacija amonijaka, jednog od najotrovnijih nus produkata normalnog metabolizma, koji se još više proizvodi tokom mišićnog rada. Zahvaljujući glutaminu amonijak se transportuje preko creva i bubrega. Druga veoma važna funkcija glutamina je anitoksidativna jer on njega zavisi funkcija jednog od najvažnijih hidrosolubilnih (u vodi rastvorljivih) antioksidanata – glutationa. Glutamin je takođe jeda od retkih aminokiselina koja dodatno stimuliše lučenje hormona rasta (hGH). Tačnije samo 2g glutamina dovodi do porasta nivoa hGH za 430%.
Glutamin nam je neophodan u stresu usled povrede, bolesti ili stroge dijete. U ovim situacijama telo stvara manje glutamina što za posledicu može da ima smanjenje nivoa kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i fosfora i porasta kiselosti. Naime glutamin u bubrezima učestvuje u kontroli acido bazne ravnoteže koja između ostalog jako utiče na mišićni rad. Nedostatak glutamina dalje vodi u pad imuniteta i umor.
Uloga glutamina kao najprisutnije aminokiseline u telu može se podeliti njenu funkciju kao gorivo, izgradnju novog proteina i sintezu drugih važnih elemenata i aminokiselina.
Uticaj glutamina na skeletni mišić
Glutamin ima dva atoma azota i zahvaljujući tome može da zaštiti mišić od katabolizma i da održava pozitivan azotni balans. Ovo je suština suplementacije glutaminom posle treninga kada ova aminokiselina najbrže od svih drugih pomaže oporavku mišića.
Uticaj glutamina na imuni sistem
Kroz proces transaminacije glutamin obezbeđuje imunom sistemu glavni sastojak za odbrambene funkcije belih krvnih zrnaca. Dodatno je važna uloga glutamina i antioksidativnim procesima koju smo ranije spomenuli.
Uticaj glutamina na sistem za varenje
Glutamin je neophodan za oporavak crevnog epitela (unutrašnje ovojnice). čelije ovog sloja koriste
glutamin kao izvor energije i regeneracije. Nepoptuna obnova crevnog epitela dovodi do učestalih bakterisjkih infekcija i najverovatnije podložnosti alergijama.
Uticaj glutamina na mozak
Glutamin je prekursor (prethodnik) dva najvažnija inhibitorna neurotransmittera (prenosnika impulsa u nervnom sistemu). Takođe eliminacijom amonijaka u kom glutamin intenzivno učestvuje štiti najviše mozak.
Glutamin je neesencijalna aminokiselina u smislu da se u telu može sintetisati iz drugih aminokiselina, ali je esencijalna njena količina – ne sme doći do nedostatka glutamina u telu. I kao i za sve druge vitalne molekule, organizam se pobrinuo da i glutamina ima u različitim depoima. Mišići su najveći depo glutamina. Kada se ne unosi dovoljno glutamina ili se on ne sintetiše dovoljno u jetri, organi kojima je on neophodan za rad (jetra, bubrezi, pankreas, imuni sistem) kradu glutamin od mišića. Ovo za posledicu ima katabolizam mišića i svakako gubljenje mišićne mase. Ustvari radi se o gubitku volumena mišićne ćelije koji zavisi od prisustva glutamina.
Suplementacija glutaminom je praktično obavezna za sportiste i ozbiljnije vežbače. Ovo pre svega zbog dobrog imuniteta i sprečavanja pretreniranosti. Suplementacija je naročito važna u periodima bolesti ili stresa.
Preporuke o uzimanju glutamina kao suplementa možete dobiti na http://www.pansport.rs/tekstoteka/dodaci-ishrani-suplementacija/711-glutamin-magina-aminokisellina.html
