Probiotici su grupa lekova, manje više sličnog sastava, a čija je suština obnova bakterijske flore u crevima. naime, ne znamo koliko će vas pogoditi činjenica da imamo više bakterija u sebi nego sopstvenih ćelija, ali ovo je svakako istina. Te dobre bakterije imaju veoma važne funkcije i naravno sprečavaju razmnožavanje loših bakterija i gljivica.
Mnogo stanja i bolesti poremete tu normalnu floru creva i onda dolazi do raznoraznih bolesti između kojih i kao što su proliv, gljivične infekcije i upala creva. Poremećaj dobrih bakterija verovatno je i posledica pojava alergija, netolerancije na hranu, pa čak i astme.
Jedna od najveće grupe dobrih bakterija jesu laktobacilusi. Oni se normalno nalaze u crevnom traktu i stvaraju vitamin K, kao i laktazu (enzim koji rastvara mlečni šećer) i protivzapaljenske materije kao što su acidolin, acidolfilin, laktocidin i bakteriocin.
Najčešća primena probiotika je u slučaju proliva. Leti su prolivi relativno česti, naročito zbog sezone sladoleda i sira van fridžidera, ali i drugih namirnica koje se ne čuvaju na adekvatan način. U slučaju proliva treba uzimati probiotik do normalizacije stolice i još nekoliko dana uz adekvatnu ishranu prema preporuci lekara. Probiotici su bezbedna i dobra terapija, predoziranje je praktično nemoguće ali se treba držati preporuka proozvođača u smislu doziranja a dužina terapije može biti i produžena.
Preventivno korišćenje probiotika u cilju sprečavanja proliva može da ima koristi ali nije ni u kom slučaju 100% zaštita. Najbolje ćete se zaštiti od proliva ako jedete ispravnu hranu, čuvate sve u frižideru a sladoled jedete samo „na štapiću“.
Astma se takođe na neki način može lečiti, ili bar dati potpora lečenju, probioticima. Visok holesterol takođe može da se smanji uz korišćenje probiotika. Osobe koje imaju intoleranciju na laktozu mogu imati koristi od probiotika u smislu boljeg varenja mleka i mlečnih proizvoda.
