Povišene masti u krvi su zdravstveni rizik. Ovo je činjenica.
U vreme kad ništa nije bilo tako dostupno i zgodno i na dugme, ljudima je zaista trebala „jača“ hrana. Zato je zdravo hranjiv goveđi gulaš, bela slanina i slične đakonije bio glavni meni na seljačkim trpezama. Ali rvemena su se značajno pormenila i jako malo ljudi zaista radi 12 sati težek fizički posao. Ustvari retko ko se praktično i kreće danas. Onda su se pre oko 50 godina naučnici su se zamislili nad unosom masti u ishrani i povezali je sa mnogim bolestima kao što su povišen pritisak, loša cirukulacija, infarkti. Obzirom da je zaista postojala veza količine masti u ishrani i nalaza masti u krvi, i naravno sve manje aktivnosti počela je inkvizicija na masti u hrani. I to je trajalo vrlo dugo, dok se konačno neko nije setio biohemije i fiziologije i zaključio da su nam masti ipak važne. Sad je već svima jasno da holesterol iz hrane ne povećava holesterol u krvi, da neke masti iz hrane ustvari snižavaju masti u krvi i naravno masti su nam neophodne za normlano funkcionisanje i sintezu vitalnih molekula u organizmu. Tako su konačno bezmasne dijete izašle iz mode. Trenutno su veoma in dijete sa velikom količinom proteina i na ivici smo da opet zakoračimo u opasnu zonu unosa masti. Naime koliko god se trudili visokoproteinske dijete su vrlo često i visokomasne.
I konačno, navažnije pitanje: koje su dobre, a koje zaista loše? Da li možemo izbalansirati visok unos proteina (i masti) i unos dobrih masti?
Pisali smo ranije, ali da ponovimo: postoje zasićene, mononezasićene, polinezasićene i takozvane trans masti. Zasićene i trans masti su loše, nezasićene masti su dobre – uglavnom.
Budimo praktični. Evo liste najboljih izvora masti
Mononezasićene masti: maslinovo ulje, kikiriki ulje, avocado, orašasto voće, sve vrste semenki
Polinezasićene masti: biljna ulja (suncokretovo, kukuruzno, sojino) – koristiti umereno
Omega 3 masne kiseline: riblje ulje (ribe iz hladnih mora – losos, haringa, skuša), laneno ulje, orasi – koristiti slobodno
Evo i liste masti koje treba izbegavati
Zasićene masti: masti životinjskog porekla iz mesa, morskih plodova, mlečne masti
Trans masti: delimično hidrogenizovana biljna ulja iz svih pečenih proizvoda (slanih i slatkih, od krekera do kolača), pržene hrane, margarina
I naravno sve treba ovo staviti u kontekst umerenosti. Masti ne treba da prelaze više od 35% ukupnih kalorija unetih (a 1g masti jednako 9kcal) i to naravno iz onih zelenih, žutih i narandžastih izvora gore pobrojanih.
Evo par primera kako to učiniti u stvarnom životu:
- namažite parče hleba sa maslinovim uljem umesto sa margarinom
- pospite semenke suncokreta, bundeve ili susama preko salate
- užinajte šaku orašastog voća umesto smokija
- stavite na sendvič kriške avokada umesto žutog sira (avokada sam ima i kod nas, ne brinite)
- spremite sebi za ručak skušu umesto soma ili prasetine
- koristite kikiriki puter (tanka namazan) umesto eurokrema da se zasladite
- pecite u kesama za pečenje, na tiganju bez ulja ili na roštilju
